Иако се често говори о томе колико сати сна нам је потребно, много мање пажње посвећује се питању када заправо одлазимо у кревет.
Стручњаци за спавање упозоравају да каснији одлазак на спавање може да поремети циркадијални ритам, односно унутрашњи 24-часовни сат који регулише сан и будност, али утиче и на хормоне, метаболизам, имунитет и обнову организма.
Не постоји једно идеално време за спавање које одговара свима, али стручњаци сматрају да редовно одлазак у кревет након поноћи може бити неповољан, нарочито ако није усклађен са природним ритмом организма.
Сан мора да прати унутрашњи сат
- Време спавања требало би да буде што усклађеније са вашим циркадијалним ритмом - објашњава стручњак за спавање Челси Роршајб.
На унутрашњи сат посебно утичу светлост и тама. Због тога проблем није повремено касно легање, већ ситуација када такав распоред постане навика и није усклађен са природним ритмом тела.
Важну улогу имају и хормони мелатонин и кортизол. Мелатонин увече расте и телу шаље сигнал да је време за спавање, док његов ниво током ноћи постепено опада. Кортизол, с друге стране, почиње да расте у раним јутарњим сатима и припрема организам за буђење.
Лекар Алекс Димитрију упозорава да одлазак на спавање после поноћи може значити да покушавамо да заспимо у тренутку када мелатонин већ почиње да опада, док се приближава период када расте кортизол.
Зашто је важан дубок сан?
Дубоки, односно спороталасни сан, једна је од најважнијих фаза за физички опоравак организма. Тада се обнављају ткива, обрађују успомене и одвијају бројни процеси важни за мозак.
Највећи део дубоког сна догађа се у првој половини ноћи, због чега веома касно легање може утицати на његову количину.
Чак и ако проведете довољно сати у кревету, можете се пробудити уморни уколико је сан неусклађен са природним ритмом.
Према Челси Роршајб, људи који дугорочно спавају у време које није усклађено са њиховим циркадијалним ритмом могу имати већи ризик од проблема попут кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, гојазности и депресије.
Не постоји исто време за свакога
Ипак, стручњаци наглашавају да не постоји универзално "најгоре" или "најбоље" време за одлазак у кревет.
Неки људи природно функционишу боље ако лежу раније, док су други склонији каснијем ритму. Већи проблем настаје када особа редовно одлази на спавање веома касно, а истовремено мора рано да устаје, или када је њен распоред дугорочно у сукобу са природним ритмом организма.
Зато је, поред самог броја сати сна, важно водити рачуна и о томе када спавамо и колико је наш распоред стабилан.
(Дневни аваз)
БОНУС ВИДЕО
