Краљица фанка влада и даље чврсто на своме трону. Трону иза којег стоји борба за права, породична трагедија, три брака и музички тријумф
Једна од најмоћнијих гласовних сила у историји музике прославила је јуче свој 73. рођендан.
Чака Кан, жена коју називају Краљицом фанка, деценијама је симбол неукротиве енергије, вокалне акробације и неодољивог гламура. Међутим, иза десет Греми награда и милиона продатих плоча крије се животни пут обележен радикализмом, борбом са зависношћу и скандалима који су често претили да угасе њену блиставу каријеру.
И поред свега, Чака и данас остаје велика звезда музике, чије песме подижу расположење, терају на игру и стварају забавну атмосферу било где.
Од Црних пантера до врха топ-листа
Рођена као Ивет Мари Стивенс 1953. године у Чикагу, будућа звезда одрасла је у уметничкој породици. Ипак, њена младост није била резервисана само за певање. Када је имала 13 година, Ивет се придружила Афро-америчком женском савету у родном Чикагу, познатим покретом. У оквиру тог покрета, који је тежио повратку афричким коренима и одбацивању колонијалних имена, одржана је посебна церемонија крштења. Име јој је дао јорубански шаман током традиционалног ритуала.. Тамо је добила име Чака, што значи ватрена.
Са 14 или 15 година, Чака постаје активна у Партији црних пантера. То је била много радикалнија, политичка и паравојна организација. Док је Женски савет радио на души и имену, Пантери су радили на улици и правима.
Чака је напустила Црне пантере јер је, према сопственим речима, схватила да није створена за оружје.
У једном интервјуу је испричала да јој је један од лидера партије дао пиштољ и рекао да мора бити спремна да га употреби. Она је тада схватила да је њено најјаче оружје заправо њен глас, никако ватрено. Бацила је пиштољ и одлучила да се бори за своја права кроз музику.
Њен музички успон почео је 1973. године са групом Руфус. Са хитовима попут "Телл Ме Сометхинг Гоод" (коју је за њу написао Стиви Вондер), Чака је постала лице фанка. Њен глас, који је са невероватном лакоћом прелазио из дубоког, храпавог алта у кристално чисте високе тонове, постао је заштитни знак ере. Хит "Аин'т Нободy" и данас се чује на радијима широм света.
У наставку послушајте Чакин хит "Аин'т Нободy"
Солистички успон и "И’м Еверy Wоман"
Иако је са Руфусима постигла планетарни успех, било је јасно да је Чака превелика звезда за оквире бенда. Године 1978. издаје солистички деби и хит који је постао химна генерација жена, под именом "И’м Еверy Wоман".
Осамдесете су јој донеле још већи успех са албумом "И Феел фор Yоу". Насловна нумера, обрада Принсовог хита, увела је реп деоницу у поп музику (захваљујући Грандмастер Флешу) и учинила Чаку глобалним феноменом.
Међутим, док је на сцени блистала, приватно је тонула у један од најтежих периода свог живота.
Мрачна страна славе
Проблеми са зависношћу
Чака Кан никада није крила да је већи део своје каријере провела под утицајем наркотика и алкохола. Њена зависност од кокаина и хероина била је јавна тајна у музичким круговима седамдесетих и осамдесетих година.
Више пута је признала да се често не сећа снимања својих најпознатијих хитова. "Била је то ера када је дрога била свуда, а ја сам била млада и дивља", изјавила је за медије својевремено Чака.
Трагедија са сином
Најмрачније поглавље приватног живота Чаке Кан исписано је 24. септембра 2004. године, када је у њеној вили у Лос Анђелесу одјекнуо кобни пуцањ. Њен син, тада двадесетпетогодишњи Дејмијан Холанд, усмртио је свог пријатеља, седамнаестогодишњег Кристофера Бејлија, док су заједно боравили у кућном студију.
Према званичној верзији, до трагедије је дошло док је Дејмијан показивао пријатељу јуришну пушку типа М-16. У тренутку непажње, оружје је опалило и погодило тинејџера директно у лице. Док је несрећни младић издисао на поду, Чака Кан се налазила у другом делу куће, шокирана призором који је затекла.
Иако је тужилаштво тврдило да је до пуцњаве дошло након свађе, Дејмијан је 2006. године ослобођен оптужби за убиство. Суд је пресудио да је реч о несрећном случају изазваном нестручним руковањем оружјем. Ипак, породица жртве је касније поднела приватну тужбу против певачице, сматрајући је одговорном што је у кући држала напуњено војничко наоружање.
Овај скандал је годинама пунио насловне стране, а Чака је касније признала да се њен син никада није потпуно опоравио од осећаја кривице, док је њен дом заувек остао обележен овом језивом трагедијом.
Одлазак на рехабилитацију
Смрт њене блиске пријатељице Витни Хјустон 2012. године, а касније и најбољег пријатеља Принса 2016. године (који је преминуо од предозирања фентанилом), били су оштри позиви на буђење.
Чака се те године, заједно са својом сестром, добровољно пријавила на рехабилитацију због зависности од лекова против болова, одлучна да не заврши као њени пријатељи.
Три брака, бурне афере и презиме које је постало бренд
Љубавни живот Чаке Кан био је подједнако динамичан и непредвидив као и њене вокалне импровизације. Од тинејџерских заноса до зрелих и компликованих веза, певачица је увек тражила страст која може да парира њеном силовитом темпераменту.
Први пут је стала на луди камен са само 17 година, удавши се за индијског музичара Хасана Кана. Иако је брак трајао кратко, он јој је подарио презиме које ће постати синоним за фанк музику широм планете. Чака је касније признала да је та веза била плод младалачке импулсивности, али је презиме задржала јер је звучало "моћно и ратнички".
Њен други брак са Ричардом Холандом крајем седамдесетих био је обележен великим медијским интересовањем, али и озбиљним тензијама. Холанд, који је био сведок њеног успона ка глобалној слави, наводно се тешко носио са њеном популарношћу и темпом живота који су диктирали турнеје и пороци. Из ове везе Чака је добила сина Дејмијана, али се пар развео усред спекулација о непомирљивим разликама и певачициној борби са зависношћу која је тада узимала маха.
Трећа срећа, бар на папиру, био је брак са Дагом Рашедом почетком двехиљадитих, али ни он није успео да укроти немиран дух диве.
Поред званичних бракова, њен живот су обележиле и бројне неформалне везе са музичарима и уметницима који су је инспирисали, али и црпели њену енергију. Чака је често истицала да је њена највећа и најдужа љубав заправо била музика, док су мушкарци у њеном животу често били само пролазници у сенци њене огромне харизме. Данас, на свој 73. рођендан, она ужива у слободи, поручујући да јој више не треба нико да би се осећала као потпуна жена.
Рат са млађим колегиницама и сурова искреност
Чака Кан је позната по томе што нема длаке на језику, што ју је више пута увукло у вербалне ратове са колегама.
Недавно је изазвала буру у јавности критикујући листу магазина "Ролинг стоун" о најбољим певачима свих времена. Када је чула да је Адел испред ње, прокоментарисала је то уз псовку, док је за вокалне способности Мараје Кери и Аријане Гранде имала прилично саркастичне опаске.
Иако се касније извинила, остала је упамћена као неко ко не трпи аутотјун генерацију и ко сматра да се статус звезде мора зарадити искључиво гласом.
Трезна и спремна за нове победе
Данас, у својој 73. години, Чака Кан изгледа и звучи боље него икада. Потпуно је трезна, бави се хуманитарним радом кроз своју фондацију за помоћ деци са сметњама у развоју и женама жртвама насиља.
Године 2023. коначно је уврштена у Рокенрол кућу славних, признање које је чекала деценијама и које су многи сматрали закаснелим. Њен утицај на уметнице попут Бијонсе, Мери Џ. Блајџ и Витни Хјустон је немерљив.
На прагу осме деценије, Чака Кан и даље одбија да се повуче. Са десет Гремија у џепу и гласом који и даље очарава свачије уво, она остаје једина и непоновљива. Чака је жена која је преживела све олује Холивуда и остала да стоји усправно, са оном препознатљивом црвеном косом и осмехом који поручује да је права забава тек почела.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
