Kraljica fanka vlada i dalje čvrsto na svome tronu. Tronu iza kojeg stoji borba za prava, porodična tragedija, tri braka i muzički trijumf
Jedna od najmoćnijih glasovnih sila u istoriji muzike proslavila je juče svoj 73. rođendan.
Čaka Kan, žena koju nazivaju Kraljicom fanka, decenijama je simbol neukrotive energije, vokalne akrobacije i neodoljivog glamura. Međutim, iza deset Gremi nagrada i miliona prodatih ploča krije se životni put obeležen radikalizmom, borbom sa zavisnošću i skandalima koji su često pretili da ugase njenu blistavu karijeru.
I pored svega, Čaka i danas ostaje velika zvezda muzike, čije pesme podižu raspoloženje, teraju na igru i stvaraju zabavnu atmosferu bilo gde.
Od Crnih pantera do vrha top-lista
Rođena kao Ivet Mari Stivens 1953. godine u Čikagu, buduća zvezda odrasla je u umetničkoj porodici. Ipak, njena mladost nije bila rezervisana samo za pevanje. Kada je imala 13 godina, Ivet se pridružila Afro-američkom ženskom savetu u rodnom Čikagu, poznatim pokretom. U okviru tog pokreta, koji je težio povratku afričkim korenima i odbacivanju kolonijalnih imena, održana je posebna ceremonija krštenja. Ime joj je dao jorubanski šaman tokom tradicionalnog rituala.. Tamo je dobila ime Čaka, što znači vatrena.
Sa 14 ili 15 godina, Čaka postaje aktivna u Partiji crnih pantera. To je bila mnogo radikalnija, politička i paravojna organizacija. Dok je Ženski savet radio na duši i imenu, Panteri su radili na ulici i pravima.
Čaka je napustila Crne pantere jer je, prema sopstvenim rečima, shvatila da nije stvorena za oružje.
U jednom intervjuu je ispričala da joj je jedan od lidera partije dao pištolj i rekao da mora biti spremna da ga upotrebi. Ona je tada shvatila da je njeno najjače oružje zapravo njen glas, nikako vatreno. Bacila je pištolj i odlučila da se bori za svoja prava kroz muziku.
NJen muzički uspon počeo je 1973. godine sa grupom Rufus. Sa hitovima poput "Tell Me Something Good" (koju je za nju napisao Stivi Vonder), Čaka je postala lice fanka. NJen glas, koji je sa neverovatnom lakoćom prelazio iz dubokog, hrapavog alta u kristalno čiste visoke tonove, postao je zaštitni znak ere. Hit "Ain't Nobody" i danas se čuje na radijima širom sveta.
U nastavku poslušajte Čakin hit "Ain't Nobody"
Solistički uspon i "I’m Every Woman"
Iako je sa Rufusima postigla planetarni uspeh, bilo je jasno da je Čaka prevelika zvezda za okvire benda. Godine 1978. izdaje solistički debi i hit koji je postao himna generacija žena, pod imenom "I’m Every Woman".
Osamdesete su joj donele još veći uspeh sa albumom "I Feel for You". Naslovna numera, obrada Prinsovog hita, uvela je rep deonicu u pop muziku (zahvaljujući Grandmaster Flešu) i učinila Čaku globalnim fenomenom.
Međutim, dok je na sceni blistala, privatno je tonula u jedan od najtežih perioda svog života.
Mračna strana slave
Problemi sa zavisnošću
Čaka Kan nikada nije krila da je veći deo svoje karijere provela pod uticajem narkotika i alkohola. NJena zavisnost od kokaina i heroina bila je javna tajna u muzičkim krugovima sedamdesetih i osamdesetih godina.
Više puta je priznala da se često ne seća snimanja svojih najpoznatijih hitova. "Bila je to era kada je droga bila svuda, a ja sam bila mlada i divlja", izjavila je za medije svojevremeno Čaka.
Tragedija sa sinom
Najmračnije poglavlje privatnog života Čake Kan ispisano je 24. septembra 2004. godine, kada je u njenoj vili u Los Anđelesu odjeknuo kobni pucanj. NJen sin, tada dvadesetpetogodišnji Dejmijan Holand, usmrtio je svog prijatelja, sedamnaestogodišnjeg Kristofera Bejlija, dok su zajedno boravili u kućnom studiju.
Prema zvaničnoj verziji, do tragedije je došlo dok je Dejmijan pokazivao prijatelju jurišnu pušku tipa M-16. U trenutku nepažnje, oružje je opalilo i pogodilo tinejdžera direktno u lice. Dok je nesrećni mladić izdisao na podu, Čaka Kan se nalazila u drugom delu kuće, šokirana prizorom koji je zatekla.
Iako je tužilaštvo tvrdilo da je do pucnjave došlo nakon svađe, Dejmijan je 2006. godine oslobođen optužbi za ubistvo. Sud je presudio da je reč o nesrećnom slučaju izazvanom nestručnim rukovanjem oružjem. Ipak, porodica žrtve je kasnije podnela privatnu tužbu protiv pevačice, smatrajući je odgovornom što je u kući držala napunjeno vojničko naoružanje.
Ovaj skandal je godinama punio naslovne strane, a Čaka je kasnije priznala da se njen sin nikada nije potpuno oporavio od osećaja krivice, dok je njen dom zauvek ostao obeležen ovom jezivom tragedijom.
Odlazak na rehabilitaciju
Smrt njene bliske prijateljice Vitni Hjuston 2012. godine, a kasnije i najboljeg prijatelja Prinsa 2016. godine (koji je preminuo od predoziranja fentanilom), bili su oštri pozivi na buđenje.
Čaka se te godine, zajedno sa svojom sestrom, dobrovoljno prijavila na rehabilitaciju zbog zavisnosti od lekova protiv bolova, odlučna da ne završi kao njeni prijatelji.
Tri braka, burne afere i prezime koje je postalo brend
LJubavni život Čake Kan bio je podjednako dinamičan i nepredvidiv kao i njene vokalne improvizacije. Od tinejdžerskih zanosa do zrelih i komplikovanih veza, pevačica je uvek tražila strast koja može da parira njenom silovitom temperamentu.
Prvi put je stala na ludi kamen sa samo 17 godina, udavši se za indijskog muzičara Hasana Kana. Iako je brak trajao kratko, on joj je podario prezime koje će postati sinonim za fank muziku širom planete. Čaka je kasnije priznala da je ta veza bila plod mladalačke impulsivnosti, ali je prezime zadržala jer je zvučalo "moćno i ratnički".
NJen drugi brak sa Ričardom Holandom krajem sedamdesetih bio je obeležen velikim medijskim interesovanjem, ali i ozbiljnim tenzijama. Holand, koji je bio svedok njenog uspona ka globalnoj slavi, navodno se teško nosio sa njenom popularnošću i tempom života koji su diktirali turneje i poroci. Iz ove veze Čaka je dobila sina Dejmijana, ali se par razveo usred spekulacija o nepomirljivim razlikama i pevačicinoj borbi sa zavisnošću koja je tada uzimala maha.
Treća sreća, bar na papiru, bio je brak sa Dagom Rašedom početkom dvehiljaditih, ali ni on nije uspeo da ukroti nemiran duh dive.
Pored zvaničnih brakova, njen život su obeležile i brojne neformalne veze sa muzičarima i umetnicima koji su je inspirisali, ali i crpeli njenu energiju. Čaka je često isticala da je njena najveća i najduža ljubav zapravo bila muzika, dok su muškarci u njenom životu često bili samo prolaznici u senci njene ogromne harizme. Danas, na svoj 73. rođendan, ona uživa u slobodi, poručujući da joj više ne treba niko da bi se osećala kao potpuna žena.
Rat sa mlađim koleginicama i surova iskrenost
Čaka Kan je poznata po tome što nema dlake na jeziku, što ju je više puta uvuklo u verbalne ratove sa kolegama.
Nedavno je izazvala buru u javnosti kritikujući listu magazina "Roling stoun" o najboljim pevačima svih vremena. Kada je čula da je Adel ispred nje, prokomentarisala je to uz psovku, dok je za vokalne sposobnosti Maraje Keri i Arijane Grande imala prilično sarkastične opaske.
Iako se kasnije izvinila, ostala je upamćena kao neko ko ne trpi autotjun generaciju i ko smatra da se status zvezde mora zaraditi isključivo glasom.
Trezna i spremna za nove pobede
Danas, u svojoj 73. godini, Čaka Kan izgleda i zvuči bolje nego ikada. Potpuno je trezna, bavi se humanitarnim radom kroz svoju fondaciju za pomoć deci sa smetnjama u razvoju i ženama žrtvama nasilja.
Godine 2023. konačno je uvrštena u Rokenrol kuću slavnih, priznanje koje je čekala decenijama i koje su mnogi smatrali zakasnelim. NJen uticaj na umetnice poput Bijonse, Meri Dž. Blajdž i Vitni Hjuston je nemerljiv.
Na pragu osme decenije, Čaka Kan i dalje odbija da se povuče. Sa deset Gremija u džepu i glasom koji i dalje očarava svačije uvo, ona ostaje jedina i neponovljiva. Čaka je žena koja je preživela sve oluje Holivuda i ostala da stoji uspravno, sa onom prepoznatljivom crvenom kosom i osmehom koji poručuje da je prava zabava tek počela.
(Stil)
BONUS VIDEO:
