Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

ИМАЛА ЈЕ НЕВЕРОВАТАН ЖИВОТ И ЛУДО ЈЕ ВОЛЕЛА ЈЕДНОГ СРБИНА: Француска дива за коју су сви мислили да нема заводнице веће од ње

Дана 23. априла 1910. свет је добио једну од најзагонетнијих и најпривлачнијих фигура француске кинематографије – Симон Симон.

1745492976_profimedia-0768992909.jpg
Фото: Профимедиа
Oglas

Рођена као Симон Терезе Ферманде Симон у Марсеју, потицала је из мешовитог порекла – отац Анри Луј Фирмин Симон био је инжењер и пилот јеврејских корена, док је мајка Италијанка Ерма Марија Доменика Ђорчели, водила домаћинство.

Породица је често мењала место боравка – од Мадагаскара, преко Будимпеште и Торина, до Берлина – да би се коначно скрасили у Француској. Симон је од детињства пленила необичном лепотом, а јединствена комбинација истог имена и презимена чинила ју је незаборавном.

Са само 21 годином напушта Марсеј и одлази у Париз, где се испробала у разним уметничким правцима – као певачица, манекенка, па чак и вајарка. Пресудни тренутак догодио се када ју је, у једном париском ресторану, запазио редитељ Виктор Турјански и отворио јој врата света филма.

Без претходног глумачког искуства, дебитовала је 1931. године у филму "Непознати певач" (Ле цхантеур инцонну), али се врло брзо винула међу највољеније глумице Француске.

Њен пробој у Холивуд уследио је 1935. године, уз велику медијску помпу, али и одређене тешкоће. Иако јој је планирана америчка премијера била у филму "Порука Гарсији", улога је ипак отишла Рити Хејворт.

Први озбиљнији ангажман добила је у остварењу "Испод двеју застава", али је након само дванаест дана снимања напустила пројекат – званично због болести, незванично због своје нарави, која се није уклапала у строга холивудска правила.

Сама је касније признала да је била захтевна, делом и под утицајем Марлен Дитрих, која ју је саветовала да се понаша као права звезда – ако жели да то и постане.

Симон се касније враћа Холивуду и бележи успехе у филмовима као што су "Девојачка спаваоница", "Заљубљене даме" и римејк "Седмог неба", али иза кулиса су се низали сукоби – између осталог, и са глумицом Рут Четертон. Њен најзначајнији холивудски успех био је улога у култном хорору "Људи-мачке" из 1942. године, као и његовом наставку "Проклетство људи-мачака". Ипак, крајем тридесетих враћа се у домовину, окружена гласинама и причама које су пратиле њен боравак у Америци. У наредним деценијама снимала је мање запажене филмове, а са великог платна повукла се 1973. године.

У приватном животу, Симон се никада није удавала, иако је важила за велику заводницу. Једини познати скандал није имао везе са мушкарцима – пријавила је своју собарицу за крађу, која јој се осветила ширењем злобне гласине о њеним љубавним навикама.

Међу познатим мушкарцима у њеном животу био је и чувени композитор Џорџ Гершвин, за кога се веровало да је песму "Лове Wалкед Ин" посветио управо њој.

Ипак, најзанимљивија љубавна епизода била је њена веза с југословенским шпијуном Душком Поповим, који је инспирисао Ијана Флеминга за лик Џејмса Бонда.

Симон Симон преминула је у Паризу 22. фебруара 2005. године, у дубокој старости. Министар културе Француске тада је одао почаст њеном шарму, осмеху и гламуру, истичући да је њена смрт означила крај једне читаве ере француског филма.

(Глоссy)

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas