Брат најбољег тенисера света испричао је кроз какав је тежак период пролазио
Марко Ђоковић, брат најбољег тенисера света, Новака Ђоковића, дао је велики интервју за шпански "Ел Мундо" и том приликом открио је да га је јако болело то што је стално био у Новаковој сенци.
Млађи брат ни једног тренутка није крио да је пролазио кртоз тежак период.
- Када сам имао 14 година, отац ми је понудио могуц́ност да бирам између студија или се посветим игрању тениса. Одабрао сам другу опцију и отишао у Валенсију на академију, а затим сам се вратио у Србију на неколико месеци да би се, убрзо након тога, настанио у Немачкој - преноси он.
Са 23 године ударио је у дно.
"Патио сам пуно, стално тражио срећу у постизању успеха на терену, а он је изостајао. Као да то није било довољно, имао сам са собом особу која га је постигла, мог брата Новака и био сам опседнут постизањем истог. Резултати нису долазили и осец́ао сам се свакодневно несрец́нијим. Можете рец́и да сам се буквално изгубио", искрен је Марко.
Млађи брат српског аса признаје да је некада тешко бити поред некога ко је толико успешан.
Марко Ђоковић, средњи брат најбољег тенисера света Новака, живи већ годинама у Шпанији у Марбељи где има своју академију
"Нисам могао да издржим то више. Био сам у врло лошем стању, а нисам дозвољавао себи да то и испољим, јер нисам желео да други мисле да сам тако слаб. То је, нажалост, веома уобичајено. Многи људи који пате емотивно то и крију јер се стиде тога", каже Марко и додаје:
"Трудио сам се да сакријем своја осец́ања док нисам стигао на терен. Сав бол и бес који су били унутра на терену нису могли да се сакрију. Оно што сте у животу - то се види на тениском терену".
Како је пронашао мир
Доношење одлуке о напуштању круга породице није било лако. Повреда зглоба држала га је ван такмичења скоро годину дана, а један од његових најбољих пријатеља, шпански тенисер Карлос Гомез, предложио му је да га прати у Марбељу како би упознао "врло посебну особу која би могла да ми помогне", бившег тенисера и тренера Риојан Пепе Имаза.
Њихов први сусрет био је права емотивна катарза
-Кад сам га упознао, као што је у Србији нормално, пружио сам руку, али Пепе ме питао може ли ме загрлити. Истина је да сам у почетку био мало затечен али, , рекао сам да и, кад ме је загрлио почео сам неутешно да плачем. У том тачном тренутку схватио сам колико сам био лош - признаје он.
Годинама је у Марбељи, ради заједно са Пепеом у тениској академији "Пуенте Романо Беацх Ресорт", средњи син Дијане и Срђана Ђоковиц́а провео је пола свог живота (ове године ц́е имати 30 година) путујуц́и светом с рекетом.
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
