Мозак се најбрже развија у детињству, брже него у било ком другом периоду живота. Зато је важно предузети све могуће мере да се дечји мозак заштити и да се детету омогући да оствари свој пуни потенцијал.
Како би родитељима објаснили колико су оваква понашања штетна и колико је важно одређена понашања избегавати, тројица стручњака за мозак – назовимо их тако – саставили су списак од пет ствари које никада не би дозволили свом детету да ради. Психијатар Брајан Им (Бриан Им), неуролог Пуђа Агарвал (Пуја Аггарwал) и неуропедијатар Арон Абрамс (Аарон Абрамс) никада не би дозволили следеће:
Контактни спорт или било шта на точковима без кациге
Деца која се баве било којом активношћу која укључује вожњу на точковима или контакте у спорту морају носити кацигу. То укључује хокеј, бејзбол, фудбал, вожњу бицикла, тротинета, јахање, скејтбординг, ролање, скијање... Без обзира на то да ли се ради о тренингу или игри на игралишту, децу треба заштитити кацигом – нарочито када тек почињу да се баве неким спортом. Кацига их може заштитити од потреса мозга, прелома, посекотина...
Иако је вероватноћа да ће дете носити кацигу током контактних спортова – као што су фудбал, кошарка, рукомет – мала, стручњаци наглашавају да би то заиста спречило многе повреде. Спортови у којима су контакти чести, снажни и интензивни не би требало да буду избор за децу пре навршене 18. године – на пример амерички фудбал, рагби, хокеј на леду, ММА, бокс, рвање.
„Добро је понекад ризиковати, наравно, али родитељи морају бити у потпуности упознати са свиме и користити препоручену заштитну опрему за сваки спорт,“ каже др Брајан Им.
Повратак спорту након вишеструког потреса мозга
Чак и један је превише, а више потреса мозга је знак за аларм. Овакве повреде, које се често виђају код тинејџера спортиста, могу изазвати доживотне неуролошке проблеме и оштећења мозга. Ови доктори су се сложили да не би дозволили свом детету да се бави спортом који му је већ „донео“ два потреса мозга, а чак и након једног би повратак био под знаком питања. Посебно је опасно враћати се активности пре него што се мозак потпуно опорави.
Симптоми потреса мозга укључују: главобољу, притисак у глави, мучнину, повраћање, вртоглавицу, промене у видном пољу, проблеме са равнотежом, осетљивост на светлост или звук, промене расположења и умор. Дакле, ако је дете имало потрес мозга и изгледа као да је све у реду – то не значи да јесте.
Редовно или прекомерно конзумирање кофеина
Кофеин може бити део свакодневне исхране одраслих, али код деце – прекомерно конзумирање може бити ризично. Могу се јавити главобоље, несаница, раздражљивост, убрзан рад срца, дрхтавица. Зато деца не би требало да конзумирају кофеин редовно, нити у већим количинама. Не постоји безбедна доза за децу млађу од 12 година.
Кофеин се не налази само у кафи, већ и у производима о којима често не размишљамо као о изворима кофеина:
Газирана пића
Неки сладоледи и слаткиши са укусом кафе
Чајеви, укључујући ледене чајеве
Неке воде и сокови
Енергетска пића
Неке чоколаде, гумене бомбоне, жваке, енергетске плочице
Неки производи за усне
Ако се дете често жали на главобоље, разлог може бити прекомеран унос кофеина. Кофеин може утицати и на квалитет и дужину сна – што је посебно проблематично код деце.
Електронске цигарете и вејповање
О овоме се последњих година пуно пише, а постало је проблем и у нашим школама – раније него што бисмо очекивали. Иако на први поглед делује безазлено, вејповање (употреба електронских цигарета) готово је исто као и класично пушење. Можемо чак рећи да је и опасније јер је деци привлачније – због разних укуса и лакшег скривања од одраслих.
Електронске цигарете садрже никотин, и самим тим су опасне. Ту су и разне ароме и додаци. Ако дете постане зависно од никотина, то може отворити пут ка другим психоактивним супстанцама – марихуани или лаким дрогама. Осим тога, никотин може оштетити делове мозга задужене за пажњу, учење, расположење и импулсивност – што су управо области са којима се тинејџери најчешће боре.
Неограничено време испред екрана
Неуролози се слажу да је ограничавање времена испред екрана веома важно. Дневно то не би требало да прелази два сата, а никако после 20х. Светлост са екрана може пореметити циркадијални ритам и утицати на квалитет сна. Превише времена испред екрана може узроковати лош сан и касније одлазак на спавање.
Ако деца школског узраста редовно спавају мање од 9 сати дневно, то може имати трајне последице по њихов неурокогнитивни развој. Прекомерно излагање екранима повезано је и са другим менталним проблемима, као и са лошијим квалитетом живота. Такође, смањује се пажња и способност концентрације.
(Она)
БОНУС ВИДЕО
