Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

СВИ ПРИЧАЈУ О 30 ГРАМА ПРОТЕИНА ЗА ДОРУЧАК, али да ли нам заиста треба толико?

Последњих година бројка од 25 до 30 грама протеина за доручак постала је готово правило које искаче са свих страна.

1791550755_Depositphotos_690963548_S.jpg
Фото: Депосит/ гбх007
Oglas

Доручак богат протеинима може да нас дуже држи ситим, помогне у очувању мишићне масе и допринесе равномернијем уносу протеина током дана. Али да ли баш сви морамо да погодимо магичних 30 грама?

Не баш. Потребе за протеинима разликују се од особе до особе и зависе од телесне тежине, година, физичке активности и укупне исхране. Зато доручак са мало мање или мало више протеина није аутоматски ни лош ни недовољан.

Доручак није математички задатак

Највећа замка је када почнемо да рачунамо сваки залогај само да бисмо стигли до одређене бројке. Јаје толико грама, јогурт толико, семенке још мало и ето нас на замишљеном циљу.

Много практичнији приступ је да прво изаберете добар извор протеина, а затим око њега направите уравнотежен оброк. На пример, грчки јогурт можете комбиновати са воћем и орашастим плодовима, док јаја можете послужити уз интегрални хлеб и мало сира.

Тако добијате хранљив и заситан доручак без потребе да свако јутро решавате малу једначину.

Два јајета нису баш 30 грама протеина

Јаја су готово незаобилазна када се прича о протеинском доручку, али сама по себи не обезбеђују 25 до 30 грама протеина. Једно јаје има око шест грама, што значи да два дају приближно 12 грама.

Зато остатак можете лако допунити другим намирницама.

На пример, добра комбинација може бити неколико јаја уз цоттаге цхеесе и интегрални хлеб, грчки јогурт са орашастим плодовима и семенкама или интегрални тост са ћуретином и сиром уз чашу јогурта.

Поента није да постоји један савршен протеински доручак, већ да пронађете комбинацију која вам прија и која се уклапа у ваше потребе.

Зашто је протеински доручак уопште занимљив?

Доручак са довољно протеина може да допринесе дужем осећају ситости, па је некима лакше да избегну стално грицкање до ручка. То може бити корисно и када покушавате да боље регулишете укупан унос хране током дана.

Протеини су важни и за очување и опоравак мишића. То је посебно значајно за људе који редовно вежбају, али не значи да остатак дана можемо да заборавимо на унос протеина само зато што смо доручак одрадили „како треба“.

Управо је укупна количина протеина током дана важнија од јурења једне конкретне бројке у једном оброку.

А да ли ће вам протеини побољшати концентрацију?

Протеински доручак се често представља као рецепт за више енергије и бољу концентрацију, али прича је ипак мало сложенија.

Добар доручак може да буде део уравнотежене исхране, али ниједна намирница сама по себи неће решити последице неиспаваности, стреса или исцрпљености. На концентрацију утичу и сан, хидратација, физичка активност, довољан унос енергије и свеукупна исхрана.

Другим речима, грчки јогурт неће поправити ноћ током које сте спавали четири сата. Волели бисмо да може, али за сада не ради баш тако.

Важна је укупна слика, не савршен број

Опсесија једном бројком може да учини исхрану непотребно компликованом. Око 30 грама протеина за доручак може бити користан оквир за неке људе, али није универзално правило које сви морају да испуне.

Много је важније колико протеина уносите током целог дана, какву храну бирате и да ли је ваша исхрана разноврсна и уравнотежена.

Дакле, не морате да почнете да мерите сваки грам чим устанете из кревета. Довољно је да доручак садржи добар извор протеина и да га употпуните намирницама које ће вам дати енергију и ситост.

На крају, најбољи доручак није онај који је погодио савршен број, већ онај који одговара вашим потребама, навикама и укусу.

(Женски магазин)

БОНУС ВИДЕО

 

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas