Песма 'Киша је падала' Томе Здравковића настала је из љубавног разочарања, а њена емотивна прича и даље дирне публику.
Познато је да је легендарни певач Тома Здравковић живео боемским животом, а његове песме и данас буде емоције код публике широм региона. Деценијама након настанка, његови највећи хитови и даље су незаобилазан део свадби, прослава и кафанских вечери.
Мало је оних који могу да остану равнодушни када се запевају Томине песме, које кафански музичари често називају ванвременским, док их публика сматра непроцењивим делом домаће музике. Ипак, иза неких од његових најлепших стихова криле су се тешке животне приче. Управо зато песма „Киша је падала“, више од три деценије након настанка, и даље интригира јавност, јер се верује да у њеним стиховима лежи болна исповест и део певачеве интимне животне драме.
Ову емотивну нумеру Тома је својевремено посветио једној дами, а детаље о томе како је тачно настала јавности је открио Живко Додик. Овај Бањалучанин имао је привилегију да познаје славног певача и више пута је уживао у његовој песми и дружењу.
Кад год би се срели, Тома му је отварао душу и искрено причао о свом животу.
Причајући о томе како су настајали његови највећи хитови, певач је признао да је инспирацију најчешће црпео из туге, тешког живота и разочарања. Додик је једном приликом за "Ало" пренео Томине речи:
- Сећам се да ми је једном рекао: "Највише сам текстова, писао из душе, патње, боли, тешког живота. Седим у кафани, изнервирају ме, а ја кажем конобару да ми донесе блокчић и напишем песму".
Из патње се изродио највећи хит
Управо из једне такве патње изродила се и песма "Киша је падала". Инспирација за њу био је један сасвим неочекивани љубавни пораз који је Тома доживео у Зрењанину. Његов сусрет са женом која је некада гајила снажна осећања према њему оставио му је ожиљак на срцу. Додик је до детаља испричао шта се догодило, цитирајући оно што му је Тома тада рекао:
- Испричао ми је како је написао песму "Киша је падала". Нека девојка из Зрењанина била је луда за њим, али он није марио. Једном приликом, док је био у Зрењанину, сетио се ње и одлучи да јој оде до стана. Позвони и пита је да оду на пиће ако има времена, а она му каже: "Жао ми је, швалеру, касниш. Да те упознам са мојим мужем". Каже да се тад осећао као да га је неко полило врелом водом. Сео је у аутобус, киша је падала, а он је плакао као дете.
Ова анегдота најбоље илуструје Томину изјаву да су му песме настајале "из душе, патње, боли и тешког живота", такође ова прича нас подсећа да иза најлепших боемских песама углавном стоје најдубље личне туге и ране њихових аутора.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
