У јеку распада везе, Марина открива и најинтимније тренутке издаје и самопонижења.
Љубав Марине Абрамовић и Улаја трајала је дванаест година – бурних, интензивних, испуњених љубављу, болом, уметношћу и на крају – тишином. Иако су својим телима и емоцијама створили уметност која је померала границе, њихова љубав, као и перформанси, завршила се пред очима света – спектакуларно и разорно.
Њихов последњи заједнички перформанс био је све осим обичног. У делу под називом "Љубавници", Марина и Улај започињу ход са супротних крајева Великог кинеског зида – она са истока, из залива Бохај, а он са запада, из пустиње Гоби. Свако од њих прелази 2.500 километара, да би се сусрели на средини – не да се венчају, како су првобитно планирали, већ да се заувек растану.
"Наш план је био да се венчамо када се сретнемо. Али о томе смо све мање причали. Била је 1984. година, и моја веза с Улајем се распадала," признала је Марина.
У том тренутку њихова комуникација је већ била готово мртва, а емоције затроване.
"Од смрти његове мајке, тачније откако сам на вече сахране одбила да затрудним, између нас је тињало непријатељство о којем се није говорило."
Ноћ када је љубав умрла
У јеку распада везе, Марина открива и најинтимније тренутке издаје и самопонижења. Њена сведочења су толико огољена да више делују као перформанс бола него као сећање:
"Кад сам стигла у Бангкок, била сам очајна. Изгорела од љубоморе, желела сам да знам с ким ме вара. Лажно сам му признала да имам љубавну аферу са једним француским писцем, и да је интимни однос фантастичан. Он ми је, глумећи равнодушност, признао да је са богатом Американком чији је муж у затвору на Тајланду."
У покушају да задржи привид контроле, Марина предлаже нешто што се граничи с деструкцијом.
"Рекла сам: ‘Сјајно! Хајде да имамо тројку!’ Нисам осећала ништа. Желела сам само да га истерам из себе. Била сам гола, у постељи с њима, али више нисам постојала. Прво смо нас двоје имали односе, кратко, а онда су они, преда мном. А ја сам лежала поред њих, будна, мртва изнутра."
Те ноћи, нешто се неповратно преломило.
"Сећам се мириса, тишине, како спавају поред мене. Устала сам, истуширала се и отишла. Тог јутра престала сам да волим његов мирис. А када сам престала да волим његов мирис – све је било готово."
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ