Српска списатељица Исидора Бјелица би јуче, 10. децембра, напунила 58 година, да 2020. није изгубила битку са опаком болешћу, коју је годинама лавовски водила и о чему је увек отворено говорила у јавности како би пружила подршку онима који пролазе кроз исто као и она.
Њена борба против болести била је исцрпљујућа и тешка, али Исидора ни у једном тренутку није губила наду. Лек је тражила свуда. Како је причала, испробала је преко 150 алтернативних метода лечења, као и да је ту грешила и да је чудесну вест да од 70 метастаза више нема ниједну активну добила захваљујући комбинацији хемиотерапије, биолошке и имунотерапије.
"Већина мог живота је грешка, па је природно да погрешим и око терапија", прокоментарисала је својевремено Исидора за "Блиц Жену".
"Имам канцер јајника који се шири као пожар. Данас могу да будем у ремисији, а за два месеца на самрти. У борби с раком нема правила. Зато сам трагала за леком у 12 земаља", рекла је тада Исидора, додајући да, будући да званичног лека нема, сама је покушавала да га пронађе.
"Четири пута сам била на ивици смрти и четири пута се враћала. Видела сам колико је човек глуп и мален", истакла је.
Исидора је истицала да није пушила, пила алкохол нити конзумирала нездраву храну, те је сматрала да су емоционални фактори, посебно туга, играли кључну улогу у развоју њене болести. Описивала је тугу као "најканцерогенију ствар на свету" и наводила да ју је имала "у изобиљу" .
"Сваки дан је мучење"
Своју борбу упоредила је тад аса логором, а највише ју је разарала неизвесност коју носи болест.
"Од тренутка дијагнозе живот је логор. Не знаш када ће те одвести на погубљење, а сваки нови дан је мучење. Појма немаш шта си крив и што те муче, а опет верујеш у чудо и надаш се", казала је Бјелица и додала да људи са овом болешћу ли полуде, или се просветле, или одлуче да умру јер им је доста свега. "Кажу ово није живот… Све их разумем, ово није за живог човека. Молила сам драгог Бога да ме снага и здрав разум не издају.
Она је тада истакла да је спас налазила у вери и да ју је она водила кроз читаву борбу.
"Да немам вере, вероватно бих одустала већ при првим најстрашнијим физичким мукама. Много ми значе молитве и речи мог духовника јер је он човек невероватног смирења, а смирење је све", говорила је Исидора Бјелица.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
