Последња жеља Драгана Николића била је да његов живот постане филм.
Легендарни глумац Драган Гага Николић преминуо је пре тачно десет година, оставивши иза себе богато уметничко наслеђе и мноштво незаборавних улога које су обележиле југословенску и српску кинематографију и позориште. Његов препознатљив шарм, специфична глумачка енергија и способност да подједнако уверљиво тумачи различите ликовеучинили су га једним од највољенијих глумаца на овим просторима. Публика га памти по бројним филмским, телевизијским и позоришним остварењима, али и по непосредности и топлини коју је зрачио и ван сцене.
Иако је иза себе оставио импресивну каријеру, последње године његовог живота обележила је и једна лична жеља – да сопствену животну причу преточи у филмску форму.
Жеља да његов живот постане филмска прича
У последњим годинама живота Драган Гага Николић говорио је о идеји која му је била посебно блиска – да се сними филм инспирисан његовим животом. Још 2013. године почео је да записује занимљиве епизоде и сећања која су обележила његов пут, са намером да од тог материјала настане сценарио за будући филм.
- Волео бих да се сними филм о мом животу. Кад га завршим, рукопис ћу предати драматургу Ђорђу Милосављевићу да га уобличи у сценарио за филмску причу - рекао је својевремено Гага.
Његова замисао била је да лична сећања, анегдоте и искуства из богате каријере преточи у причу која би публици приближила не само његов професионални пут, већ и живот иза сцене.
Писање без рачунара – по старинском принципу
Иако је идеју о писању схватао веома озбиљно, Николић је том процесу приступао на себи својствен начин, потпуно другачији од савремених навика које подразумевају рад на рачунару или комуникацију путем интернета. Он је остао веран старинском начину рада – папиру, оловци и дугом промишљању пре сваке записане реченице.
- Не користим рачунар. Никад нисам написао мејл, избегавам да пишем СМС поруке. Телефон ми служи да бих се с неким кратко чуо, да се договоримо где ћемо се наћи да се испричамо. Имам потребу да виђам људе, а не да с њима причам сатима преко телефона. Рачунари су ми одбојни. Знам да би ми олакшали ситуацију, али више волим овако да радим. Промислим добро пре него што ћу нешто да запишем. А размишљање је најважније за свако писање.
Управо због таквог приступа његови записи су настајали полако и промишљено, као лични дневник пун успомена и размишљања.
Рукопис који никада није завршен
Нажалост, судбина је хтела да овај пројекат остане недовршен. Гага није стигао да приведе крају рукопис на којем је радио, па тако ни план да од његове животне приче настане филм није остварен.
До данас није познато где се налази свеска у коју је записивао своје успомене и епизоде из живота. Претпоставља се да је у њој оставио бројне занимљиве анегдоте из младости, са снимања филмова и из сусрета са колегама који су обележили епоху југословенског глумишта.
Последње године и борба са болешћу
Крајем 2014. године Драган Гага Николић примљен је у болницу због проблема са дигестивним трактом, а оперисан је у фебруару 2015. године. Иако је операција обављена, његово здравствено стање наставило је да се компликује.
У мају 2015. године стање му се нагло погоршало због проблема са плућима. У септембру исте године боравио је на опоравку у Врњачкој Бањи, где је провео више од три недеље покушавајући да поврати снагу. Након тога отишао је и у Сокобању, али је тамо провео веома кратко време.
Крајем јануара 2016. године његово здравствено стање поново се погоршало.
Одлазак великог глумца
Драган Гага Николић преминуо је 11. марта 2016. године, након дуге и тешке болести, на Војномедицинској академији у Београду.
Комеморација поводом смрти доајена српског глумишта одржана је 14. марта у препуној дворани Атељеа 212, на сцени "Мира Траиловић". Од драгог колеге и пријатеља опростили су се бројни уметници и сарадници међу којима су били Раде Шербеџија, Драган Бјелогрлић, Јелисавета Сека Саблић, Радослав Зеленовић, Војислав Брајовић и многи други.
Истог дана сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, где почивају многе истакнуте личности српске културе, уметности и јавног живота. Његов одлазак оставио је велику празнину у домаћој уметничкој сцени, али и у срцима публике која га и данас памти као једног од највећих глумаца свог времена.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
