Бивши министар је преминуо јутро од последица коронавируса.
Зоран Станковић је чувени патолог, председник Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу и бивши министар.
Завршио је Медицински факултет у Нишу 1980. године, а докторирао је 1997. године. Специјализацију за судску медицину и патологију затвршио је на ВМА. У чин генерал-мајора је унапређен 2001. године.
Каријеру је започео као војни лекар у Пећи и Врању. Био је патолог на ратиштима бивше Југославије. Био је на челу Војно-медицинске академије од 2002-2005. године и важи за најмлађег начелника ВМА у историји. На најаву да ће бити смењен са места начелника ВМА, одлучио је да сам оде у пензију.
Постављен је на место министра одбране у првој Влади Војислава Коштунице од 2005-2007. године, и по том основу био је и члан Савета министара Државне заједнице СЦГ.
Члан је Југословенског комитета за прикупљање података о истраживању злочина против човечности и међународног права од 1993. године. У децембру 1997. године формирао је тим за истраживање последица НАТО бомбардовања Републике Српске због сумње да су коришћени пројектили са осиромашеним уранијомом. Члан је Комисије за истину и помирење. Један је од најугледнијих форензичара и патолога у Србији, а од 1995. године радио је као стручњак Уједињених нација. У неколико случајева је сведочио пре Хашким трибуналом.
На предлог странке Г17 плус постављен је на место министра здравља почетком марта 2011. године где је остао до краја мандата Владе Мирка Цветковића.
Почетком новембра 2012. Влада Србије га је именовала за шефа Координационог тела за Бујановац, Прешево и Медвеђу.
