Позната певачица Гоца Божиновска неколико пута је говорила о покојном супругу Зорану Шијану, па је објаснила да би данас допустила да је вара, само да је међу живима.
Гоца је без длаке на језику причала на ову тему, говорећи да се и данас није навикла на то да га нема.
- То је била љубав на први поглед. Упознали смо се у Херцег Новом, ја сам отишла на летовање, никад нисам ни помислила да ћу се удати. То вече смо Злата Петровић и ја изашле са нашим другом Крушом, он је био Зоранов друг, ту ноћ смо целу провели заједно.
- Следеће јутро је он морао да се врати за Београд, имао је свадбу, женио се неки његов друг. Отишао је, нисмо разменили ни телефоне, ни ништа. После четири дана смо се ми вратили с мора, слетеле на аеродром, он човек стоји и чека нас. Чека авион, а то је био трећи авион од ујутру. Као случајно, чека некога... После ми је рекао да је већ један авион слетео, да је он чекао и да пошто нисмо изашли из тог авиона, он је сачекао и овај, поподневни. Он нас је позвао на ручак, отишле смо Злата, ја, моја мама и Јелена моја, била је мала. Отишле смо са њим на ручак, овде у Сурчин, у неки спортски центар, сад више то не постоји. Одвезао ме је до стана, да оставим дете и маму, ја сам се пресвукла, отишла и купила нешто што је требало да им оставим и изашли смо - рекла је једном приликом Гоца у емисији.
"Деца поред мене нису осетила губитак"
Божиновска је такође испричала да је дала све од себе да деца не осете недостатак оца.
- Увек бих изабрала њега. Једино што бих променила у свом животу је да он буде жив. Прихватила бих десет жена да има поред, да их ја све финансирам и издржавам, само да је жив. Све у животу, све бих дала, одрекла бих се свега, изашла из куће, отишла да спавам у контејнеру, да може он да оживи, али то је немогуће. Свима је нама тако зацртано. Ја сам имала прилике после њега и да се удам и да живим на високој нози, да уживам, али ја то нисам хтела. Хтела сам да будем уз своју децу, нисам хтела да ми неко децу гледа попреко. Хајде љубав, чисто да имаш неки свој живот испуњен, то је нормално да дозволиш себи, али ни у ком случају да неки човек дође и да ремети мир мојој деци, да они плачу због њега. Они често сада, када су одрасли, кажу: „Какав смо ми губитак имали у детињству, а ми никад поред тебе то осетили нисмо, нисмо имали осећај да нам нешто фали.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
