Након 40. године тело више не прерађује угљене хидрате као у двадесетим и тридесетим.
Хормоналне промене, постепене промене у осетљивости на инсулин и успоравање метаболизма могу да учине скокове шећера у крви израженијим и штетнијим, што доводи до наглих падова енергије, јачих жудњи, упорног гојења и већег ризика од инсулинске резистенције.
Здравствени стручњаци упозоравају да се неки од најпроблематичнијих избора крију управо међу свакодневним намирницама за доручак, а издвојили су четири које би, нарочито након 40. требало избегавати.
1. Гранола плочице
Гранола плочице се често сматрају здравим избором, али многе куповне верзије садрже велике количине додатог шећера и прерађених угљених хидрата, што изазива брзи раст, а затим пад шећера у крви.
- То су улепшане чоколадице без задовољства које добијете када поједете чоколадицу - каже дијететичарка Мишел Сари за СхеФиндс.
- Садрже много додатог шећера и много калорија за врло малу количину. Прескочите гранола плочице јер заправо не додају ништа вашој исхрани.
2. Пецива
Пецива, кроасани и слично често садрже велике количине рафинисаног шећера и прерађених угљених хидрата који изазивају нагли пораст, а затим пад шећера у крви. Редован унос таквих намирница може да отежа контролу телесне тежине.
- Препуни су масти и шећера, а ништа од тога није корисно за ваше здравље - истиче Мишел Сари. Саветује да се уместо куповине пецива унапред припреми доручак, на пример тост са природним кикирики маслацем и бананом.
3. Заслађене житарице
Многе куповне житарице за доручак богате су рафинисаним шећерима који изазивају брзи пораст, а затим нагли пад шећера у крви. Дугорочно могу отежати контролу телесне тежине и повећати ризик од инсулинске резистенције.
- Нису све житарице исте, али често су богате шећером и немају велику нутритивну вредност. Ако житарице немају влакна, ништа не помаже у регулацији шећера у крви - напомиње дијететичарка.
Дакле, након 40. године избор доручка може да има већи утицај на ниво шећера у крви, енергију и телесну тежину него раније. Стручњаци истичу да намирнице богате рафинисаним шећерима и прерађеним угљеним хидратима могу да подстакну нагле скокове и падове шећера, што дугорочно повећава ризик од инсулинске резистенције.
Као бољу опцију наводе доручак који комбинује влакна, протеине и здраве масти, на пример јаја са поврћем или грчки јогурт са орашастим плодовима и свежим бобичастим воћем. Такве комбинације могу да помогну у стабилнијој регулацији шећера у крви и дужем осећају ситости.
(Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
