Напади панике погађају милионе људи, а могу их доживети чак и особе које се не боре са психичким проблемима.
Симптоми могу укључивати знојење, трнце у рукама, убрзан рад срца, дрхтање, осећај надолазеће пропасти и страх од смрти.
Наравно, нико не жели тај осећај, али га се није лако решити. Због тога је Џенифер Андерс, психолошкиња из Колорада, показала необичну методу за заустављање напада панике.
Киселина може помоћи
Др Андерс саветује да се исече лимун на кришке и стави у уста следећи пут када осетите да долази напад панике.
- Начин на који лимун делује јесте да уноси свест у тело и задржава вас у садашњем тренутку, тако да је на неки начин алат за уземљење - рекла је Андерс за ХуффПост.
Размислите о томе: када сисате лимун, уста вам се одмах скупљају због киселине. То одвлачи свест од негативних мисли.
- Мисли остају у садашњем тренутку, не врте се у кругу негативизма и помажу вам да се повежете са околином – а то је лимун - каже Андерс.
Поента је скренути ум са мисли и вратити свест у физичко тело сваки пут када осетите напад панике. Др Андерс каже да, ако немате лимун при руци, метода функционише и са киселим бомбонама.
Како лимун помаже
Наш симпатички нервни систем је мрежа живаца која нам помаже да брзо реагујемо на стресну ситуацију. Свака сензорна интервенција – попут укуса или мириса – која вас може извући из реакције "бори се или бежи" биће корисна.
- Сензорни подражаји су одлични за то јер наш мозак користи чула да процени да ли смо у опасности или нисмо - рекла је америчка психотерапеуткиња Викторија Риордан.
Међутим, када имате напад панике, телу је тешко да разликује стварну опасност од сигурности. Можете бити у потпуно безбедном окружењу, али мозак и тело га тумаче као претеће. Ту на сцену ступа сензорни алат, попут сисања лимуна. Ова метода назива се и техника уземљења.
Када није од помоћи
Др Андерс наглашава да ова метода није погодна за особу која има напад панике због интензивног трауматичног искуства.
- Анксиозност као одговор на нешто ужасно и трагично је нормална реакција и заправо оправдана. На неки начин је корисно имати тај талас адреналина јер је део реакције ‘бори се или бежи’, покреће вас и тера на акцију. Оно што не желимо јесте када тело производи то физиолошко искуство без стварног стресора - каже др Андерс.
(Лепа и срећна)
БОНУС ВИДЕО
