Темељ музичког укуса Паваротија био је његов отац, који је у младости такође волео оперско певање, али све што је постигао, постигао је захваљујући њој
Лућано Павароти је рођен у малом италијанском граду Модени у породици пекара и раднице фабрике за производњу цигара. Његова породица је живела веома тешко, није било довољно новца чак и за најнепотребније ствари. Упркос томе, Лућијано је увек био весело дете.
У раним годинама његов омиљени хоби био је фудбал. Сањао је да постане голман, али је касније схватио да је његов таленат ипак - певање. Због Другог светског рата 1943. године, породица Павароти је била приморана да напусти Модену и пресели се на једну од приградских газдинстава. На овом месту се у пољопривреди укључила цела породица будућег великог тенора. И, изненађујуће, у једном тренутку, Лућано је почео да ужива у таквој животној рутини.
Што се тиче љубави према музици, она је увек живела у души младића паралелно са другим хобијима. Темељ музичког укуса Паваротија био је његов отац, који је у младости такође волео оперско певање и певао је у цркви у којој му се касније придружио и он. У личној колекцији Фернандо Павароти био је велики број различитих записа са аријама Енрика Каруса, Тита Скипа и других извођача. Отац је сматрао да је за њега боље да заврши школу и да постане професор, што је он и урадио. Али његова мајка је знала да је његов глас нешто посебно. Једном је рекла да када он пева, она то осећа у срцу, што никада није рекла за свог талентованог супруга.
Након што је завршио средњу школу о каријери оперског певача није озбиљно размишљао. Желео је да похађа спортску академију, али га је отац убедио да постане професор музике. Почео је да предаје у основној школи и то је радио само две године. Ипак је схватио веома брзо да је њему место на позорници. Павароти је одлучио да постане оперски певач, а са деветнаест година је почео да пева са чувеним тенором Ариго Паулом, који је пристао да од младог момка направи уметника и то бесплатно. Радили су на развоју његових вокалних вештина и веома брзо, Павароти је био спреман за неки озбиљнији наступ.
Као веома млад без озбиљнијих примања, Павароти се заљубио у своју Адуу Верони. Док је он покушавао да се пробије у свету музике, она је зарађивала за породицу и гајила децу. У само четири године брака пар је добио три ћерке - Лоренцу, Кристину, и Ђулијану. Провели су у браку пуних 37 година. Она му је била менаџер и највећа подршка.
Године 1961. победио је на такмичењу у позоришту Ређо Емилије. Касније те године дебитовао је на истој сцени као Родолофо у Пучинијевим „Боемима“.
„Мислим да је живот у музици живот проведен у лепоти и зато сам одлучио да сав свој живот посветим њој“, говорио је Павароти.
Прекретница у Паваротијевој каријери десила се 1963. у Ковент Гардену, када је ускочио у оперу „Боеми“ уместо познатог земљака Ђузепа ди Стефана и критичаре буквално оставио без даха.
Док су се пре њега оперске звезде често кретале у затвореним елитистичким круговима, ТВ гледаоци широм света су слушали Паваротија како пева са звездама попут Стинга, Рикија Мартина или Бона на чувеним годишњим концертима „Павароти и пријатељи“ организованим у хуманитарне сврхе.
Већ познат у свету опере, Павароти је постао планетарни суперстар када је, заједно са Пласидом Домингом и Хосеом Карерасом, певао у римским Каракалиним купатилима током Светског првенства у фудбалу 1990. године.
Захваљујући том концерту и Пучинијевој арији „Нессун Дорма“ - која је била химна првенства - продаја оперских албума је нагло скочила. Трио се поново окупио четири године касније у Лос Анђелесу, када су за милионске хонораре наступили на стадиону пред 56.000 људи, док их је преко ТВ-а пратило око 1,3 милијарде гледалаца. Плоче са оба концерта продате су у 23 милиона примерака.
2000-те године се развео од своје супруге, а 2003. започео живот са својом асистенткињом Николетом Мантовани.
Лућано Павароти и Николета Мантовани су годинама радили заједно. Она му је била асистент али и жена са којом је делио своју љубав према музици. Николета је такође оперска певачица али је своју каријеру ставила по страни и посветила цео свој живот Паваротију. Имали су ванбрачну аферу годинама, и када је њихова слика доспела у новине, Павароти се развео од своје прве супруге и започео живот са младом Николетом са којом је био до краја живота. Њихову љубав су сви осуђивали али његова одлука је била коначна.
Она је од њега била млађа 34 године. Николета Мантовани је затруднела и родила близанце. Ћерку Алис и сина Рикарда који је преминуо убрзо након рођења. Пар је то јако тешко поднео.
Она је пре само неколико година дала интервју за један престижан магазин у којем је рекла да је њен живот практично стао од када њега нема. Живи и дан данас у истој кући коју је он пројектовао и осећа његово присуство свакога дана. Испричала је тада да је његова друга страст била архитектура и да би се сигурно тиме бавио да није био певач.
Смрт корпулентног брадатог тенора познатог као Велики Лучано растужила је многе - од звезда, импресарија и музичких критичара до обожавалаца који су једва могли себи да приуште улазнице за његове концерте. „Он је био један од ретких уметника који су утицали на животе људи широм планете у свим сегментима живота“, пише у званичној изјави лондонске Краљевске опере из Ковент Гардена. Он је показао изванредну моћ опере људима који до тада можда нису ни чули за њу или за класично певање. Тиме је обогатио њихове животе и управо то је његово највеће завештање.“
Добитник је више Гремија и његови дискови постају платинасти, продати у милион примерака широм света.
Иако се не може посумњати у његов таленат, многи су га критиковали да је више забављач него извођач; негодовали су његово често мењање жанрова у музици, због сарадње са поп звездама, као што су Селин Дион и Елтон Џон.
Он је на то одговорио: “Људи имају право да критикују”. Самим тим је показао достојанственост, и наставио да ради оно што је и радио.
Поред тога што је био велики певач, он је био и хуманиста. Организовао је различите концерте за Децу рата и за жртве ратова у Босни, Гватемали, Ираку и на Косову. У Босни је основао свој центар “Паваротијев музички центар”, са намером да музичари развијају своје вештине. Године 1998. Уједињене нације га проглашавају Послаником мира.
На опроштајној турнеји, 2006. године, дијагностификован му је рак панкреаса од кога је и преминуо 6. септембра 2007. године.
Међутим, његов опус и даље живи и живеће, све док у људима буде постојала жеља за оплемењивањем душе и трагањем за бољим сутра.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
