Развод се често доживљава као изненадан крај једне приче, али у стварности он најчешће долази као последица дуготрајног нарушавања односа.
Постоје обрасци понашања и комуникације који се могу препознати много раније, док још има простора за промену и поправљање везе. Разумевање тих сигнала не служи само као упозорење, већ и као прилика да се на време реагује, сачува блискост и спречи удаљавање које неретко води ка разводу.
Психолози Џон и Џули Готман су развили концепт који су назвали “Четири јахача разовда” како би описали четири комуникациона обрасца који могу тихо (а понекад и не тако тихо) да наруше однос. У питњау су: критика, презир, дефанзивност и одуговлачење.
- Четири типа понашања која се виде у везама, обично указују на то да би веза могла да се распадне. Они сами или у комбинацији, сигнализирају дисфункционалну везу. Што се више ових особина изражава у вези, већа је вероватноћа да ће доћи до раскида или развода – објашњава психолог Таис Гибсон.
Овај оквир за идентификацију нездравог понашања у везама потиче из чувеног истраживања Готманових под називом „Лабораторија љубави“.
- Парови су заправо живели у стану одређени временски период где би их истраживачи посматрали, и оно што су сматрали најјачим предикторима распада веза биле су четири особине – критика, презир, дефанзивност и одуговлачење - рекла је М.Л. Паркер, лиценцирани брачни и породични терапеут.
Наравно, идентификовање ових понашања не решава сваки проблем нити објашњава зашто се дешавају. Уместо тога, они су знакови упозорења – указују на дубље проблеме којима је можда потребно да се позабавимо кроз јаснију комуникацију, емоционалну регулацију, индивидуалну или парску терапију или друге облике подршке.
- То је алат за препознавање образаца, а не пресуда о вези. Само зато што их видите не значи да је ваша веза осуђена на пропаст, али значи да је време да се што пре позабавите својим комуникацијским и односним обрасцима пре него што се негативна осећања једно према другом погоршају.
Критика
Критика је када један партнер напада карактер другог уместо да се осврне на конкретно понашање.
- На пример, ти партнери користе глобалне термине попут "ти увек" и "ти никада" како би натерали особу да се осец́а као разочарање уместо да се фокусирају на решавање проблема - рекла је Сабрина Романоф, клинички психолог и стручњак за везе.
Давање повратних информација партнеру је нормалан и здрав део везе, али постоји велика разлика између корисних повратних информација и критика. Када се вец́ина тих информација саопштава кроз негативне критике, оне не служе корисној сврси. То нарушава везу и добру вољу. Ове врсте генерализација имају тенденцију да ескалирају сукоб распламсавањем емоција и искоришц́авањем несигурности.
Критика искључује комуникацију и решавање проблема. Уместо да позива на дијалог шаље поруку “нешто није у реду са тобом, не са мном”.
- Ако примећујете да често критикујете свог партнера, то може проистец́и из незадовољених потреба у вези и може указивати на то да постоје дубље укорењени проблеми којима треба да се позабавите – каже Гибсон.
Можете се супротставити овом импулсу тако што ц́ете бити свесни своје комуникације и ублажити тај оштар почетак. Када приметите да говорите генерализације попут „ти никад“ и „ти увек“, застаните на тренутак И покушајте да пребаците своју реченицу у “ја изјаву”.
Презир
Готман је открио да је презир најјачи предиктор развода и све га више видимо како емпатија почиње да нестаје из односа.
- То је токсично понашање у којем партнери изражавају гађење и презир једно према другом. Презир се манифестује као сарказам, превртање очима, подсмех или омаловажавање партнера – објашнајва терапеут за везе Дамона Хофман,
Говор презривим тоном, злобно задиркивање, омаловажавање, увреде и приказивање хладног или одбијеног говора тела су други показатељи презира.
- Најчешће се манифестује у интеракцијама парова као изрази лица и говор тела попут прављења гримадса, превртања очима, подсмеха или ругања. То преноси потпуно непоштовање партнера и онога што говори.
Од “четири јахача развода”, презир је најопаснији и најтежи за превазилажење. Сигнал је дуготрајног негодовања и презира према партнеру и стога је много теже опоравити се од њега. Ова ерозија поштовања може наштетити свим другим аспектима комуникације. Ипак, постоје начини да се превазиђе презир.
- Ако ухватите себе како преврц́ете очима или се ругате партнеру, дубоко удахните. Опустите мишиц́е лица. Покушајте да поновите реченицу на смирен и поштован начин – саветује терапеут.
Дефанзивност
Дефанзивност је када аутоматски оправдавате себе уместо да слушате и чујете свог партнера. Када се ваш партнер не осећа саслушаним и конфликт није решен, то ће на крају довести до потиснутих емоција.
Са дефанзивним ставом, фокусирате се на заштиту свог поноса или ега уместо ваше везе. Можда ц́ете покушати да тражите изговоре за своје поступке, пребацујете одговорност или чак покренете контранападе.
- Један партнер даје директне повратне информације, а други партнер одговара тако што кривицу пребацује на њега или преузима улогу жртве. Ово се дешава када је један партнер емоционално незрео и бори се да прихвати повратне информације како би се заједно развијао и како би задовољио потребе свог партнера - рекао је Романоф.
Фразе које се често чују од дефанзивних партнера, укључују: „Урадила сам то само зато што си ти...“ и „Да ти то ниси урадио, никада не бих...“, „Није као да ти никада ниси...“, „Значи ја сам лоша, моја је кривица...“ и „Како уопште можеш то да кажеш када си ти та/тај који/ја..
Обележје дефанзивног става је немогуц́ност преузимања одговорности у вези, што може проистец́и из несигурности.
- Дефанзивност је често укорењена у страху – страху да будете погрешни, одбачени или недовољни. Суупротставља се преузимању одговорности, прихватању чак и малог дела проблема и признавање перспективе вашег партнера – објашњава Хофман.
Стручњаци се слажу у томе да не постји не постоји веза у којој је једна особа 100% крива за нездраву динамику, а друга је невини посматрач.
Одуговлачење
Један или оба партнера могу да избегавају контакт очима, давати једноречне одговоре или показивати равнодушност када је време да се донесе одлука.
- Одуговлачење је емоционално искључивање. Подразумева повлачење, ц́утање или искључивање када се сукоб чини преплављујуц́им. Данас, то није само одлазак – може изгледати као листање друштвених мрежа, обављање више задатака истовремено… - објашњава Хофман.
Резултат је одвојеност и лоше развијање вештина у односима. Способност да говорите о својим осећањима је кључна за здрав однос са партнером.
- Два главна аспекта успеха партнерства укључују потврђивање међусобних емоција и преговарање о потребама. Једноставно речено, то значи покушај проналажења ситуације у којој сви добијају.
БОНУС ВИДЕО
