· · Коментара: 0

Тања Бошковић открила чега ће највише остати жељна, а ево због чега сматра да није достојна награде "Жанка Стокић"

Наша прослављена глумица Тања Бошковић недавно је добила награду „Жанка Стокић“

1652460738_tanja-boskovic.jpg
Фото: Атаимагес

Иако је та велика част била повод гостовања у емисији „Кец на једанаест“, Тања у одговору на сва питања и у разговору на све теме пружа искреност, храброст, мудрост и бескомпромисност. 

Прочитајте још: Срце да пукне: Никола Роквић објавио емотивни снимак са Маринком из 2000. године - Овако изгледа када отац и син укрсте гласове (ВИДЕО)

- Ја нисам достојна Жанке, ни њеног огромног дара ни патње коју смо јој нанели. Не ми директно него наши преци. Њој је одузета национална част, то је највећи губитак који човек може да доживи после губитка детета. Немојмо заборавити и то да је њој било укинуто право да ради и да је она тада већ имала неке године, близу 60, и да је она заједно са проституткама била на суђењу које заправо није било суђење. Та млада нова власт која је тада дошла, без размишљања и без суштинског суда, квалификовала је људе на тај начин и то је трагично. Ако имам икакав страх, а себе сматрам неустрашивом особом, страх ме је од тога. Од људске глупости, недостатности, од тога нам се деси да у било којој врсти моћи или немоћи осудимо људе без кривице. То је веома опасно. Склони смо предрасудама, кратком памћењу, брзом доношењу закључака и бахатости према другом. Оно што Господ тражи од нас је да будемо отвореног срца према другом, да показујемо потребу за сапатништвом, за загрљајем и утехом ка другом, а ми управо, веома често, чинимо обрнуто – казала је позната глумица данас у емисији „Кец на једанаест“.  

Тања Бошковић је истакла и да је Жанки њена публика купила кућу

- На обележавању јубилеја њеног рада, публика јој је поклонила 160.000 динара. Њена публика јој је купила кућу. Она је била обожавана, одиграла је преко 100 представа „Госпођа министарка“. У оно време и у оном Београду. Тетке моје маме су ишле на те представе. Београдске даме су је засипале цвећем. Глас тако звонак и радостан нисам чула до ли Жанке – казала је позната глумица. - Смејала се као да је била срећна, а у ствари није. Платила је страшну цену сопствене усамљености коју је изабрала после губитка велике љубави. Жанка када је волела, волела је одувек и заувек, једног човека. Имала је огроман љубавни капацитет, према литератури, том Београду, Нушићу. Ова мушко-женска се десила једном и никад више. 

О људима

- Јако дуго сам била млада глумица, па сам онда била глумица у добрим годинама, па сам онда била глумица у најбољим годинама. А сада сам дива што каже Светлана Бојковић. Каже ми: Ти си дива. И ја уживам. Није се ништа у мом односу према свету променило, него се променило нешто у односу људи према мени. Ваљда сам заслужила – казала је велика глумица. – Доживела сам то да сам ишла улицом, враћала сам се из позоришта, и неко млад ми је стргао ланац са Светом Петком са врата и ја сам стала. Запрепастила сам се, у ствари. И растужила сам се. Унутра сам се растужила. Мора бити да је велика мука која неког натера на тако нешто. Тај човек ме суштински није додирнуо, он је то тако урадио да ме није ни повредио. Само ми је повредио душу. То ми је жао, јер то је Београд у коме ја ево 69 година идем у свако доба дана и ноћи сама, немам никакав проблем. Ја и немам ништа што може да ми се украде сем мене саме. Ништа друго и немам. Осим сентименталну вредност, тај ланчић нема никакву другу, материјална је занемарљива, али ми је повредио срце. Па молим тог неког ко ми је стргао ланчић да оде у Атеље 212 и у коверти спусти тај ланчић, ту пошту за мене, и ја ћу бити захвална и то ћу памтити и свима причати. Ја сам то добила од своје сестре и своје куме, то је моја успомена.

За момке није било времена

Тања Бошковић је данас у емисији „Кец на једанаест“ истакла да је храбра „до имбецилности“, али и открила за чиме чезне. 

- Ја јесам обасипана љубављу од стране својих родитеља, сестре, пријатеља, а за ово друго, са момцима... некако није било времена. Заиста сам била потпуно опчињена позориштем, опчињена даром који ми је Господ дао на овај начин, а то поље где сам обавезна и дружна пред Богом је било велико. А морам да кажем, била сам амбициозна пред Богом а са собом. Да научим себе да трпим и да од овог што ми је дато направим неки други облик и материјал. То није једноставно, то је свакодневни крвав рад. Језив рад, неподношљив. Мени је потпуно јасно сада шта сам све пропустила од живота. Али с друге стране, када станем и погледам, када чујем шта је све Балша Ђого наређао о томе шта сам све урадила за ових 50 година, запрепастила сам се. И моје тело и мој мозак су били послушни. Јесу још увек, али то захтева велики труд и све мање имам жељу за тим. Знатижељу имам, али жељу за каштиговањем мишића да би дошли до безусловне послушности више немам – казала је глумица. Све мислим: Што не будеш паметна мало? У смислу да мало угодим себи. Остаћу жељна многих ствари. Рецимо, остаћу жељна тога што никад нисам јела колико желим, никад. Не памтим кад сам рекла: Најела сам се. Мало је дана које сам провела да ништа не радим. Ако сам имала таква три дана у свом животу за ових 70 година... Ја у паузи узмем да оперем судове. Али, то је оно глумачко биће, да нема мировања. Имам чежњу за мировањем. Огромна је та чежња. Да се пустим. Ћердала сам и дане и разне своје таленте, а сад желим мира. 

Еротска интелигенција

На питање Бошка Јаковљевића како је могуће да за себе каже да нема еротску интелигенцију, Тања је одговорила:  

- Тачно је то. Потпуно је моја душа другачија. То је Муци говорио: Ти немаш еротску интелигенцију и јако смо се око тога смејали. Моја су сва интересовања била ка позоришту, ка тој уметности глуме, а после тога ја сам сва била окренута својој деци и пријатељствима. Ја умем да негујем пријатељства која трају 60 година. Шездесет година сте с неким готово свакодневно а пријатељи сте најдубљи. То је лично достигнуће, једно од ретких за које могу да кажем да имам. Страх је највећи противник љубави, јер ако имате љубави у срцу, ви страха немате. 

О деци

Тања Бошковић је истаклада заправо има четворо деце

- Моја ћерка је млада жена и она је удата и ја сам толико срећна због тога. Ја сада имам четворо деце. Моју, и мог зета и снаху. Зет је човек домаћин, а снаха жена као кућа. Ја сам веома задовољна својом децом и љубавима своје деце. Ја сам једна поносна мати, ташта и свекрва. Ћерка иде својим путем и професију коју је изабрала је област њене слободе. И ја сам јако срећна, као што сам срећна да су сва ова деца изабрала тачно оно шта воле и шта желе, и око чега ће и да се труде. Када неко покуша да нам наметне памет као мерило успеха, као императив у животу, ја се одмах повучем и не свиђа ми се то као начин. Ко до Бога зна шта је за нас добро? Не знају ни наши родитељи, не знам ни ја као родитељ. Ти пробај па ако видиш да не иде, ти промени пут. Није увек лако али то је питање одлуке – рекла је Тања Бошковић у емисији „Кец на једанаест“. 

Себи највећи противник

- Никад ми није било лако у животу прво са мном. Ја сам оваква какав сам са овим карактером и лудим мислима и темпераментом. И са том амбицијом и ударањем главом у зид. Имала сам озбиљног противника. Ја сам себи највећи противник била. Сваки човек је себи самом највећи противник. Уместо да сам била паметна да се препустим Господу, да мислим: Има ко о теби брине, отвори врата свога срца и све ће да буде по твојој мери, али не! Ја волим да будем јача, да обарам руке и кад треба и кад не треба. Али, то иде са младошћу и то сва деца треба да прођу. Нека им је Бог у помоћи – рекла је глумица на телевизији К1. - Буде ми жао мене. Ја сам најпаметнија била када сам имала отпирилике 12 година. Све истине сам држала у својим рукама, владала сам материјом и разумела сам се у све. Како су ишле године, како је ишло зрење, тако сам схватала да све мање суштински знам. Најпаметнији сте пубертет кад вас дрма. Када све знате и све вам је јасно. Мени је све мање ствари јасно. Али то је све у реду, тако расте мудрост. Снаге опадају, хвала Богу на томе, да не морам више да теглим пола Европе на својим плећима већ да бринем евентуално о свом дворишту, уз велику помоћ моје деце. Креативно биће се развија, то је обрнуто сразмерно памети. Ја заиста верујем у то да се наше душе усавршавају и после одласка са овог света. И да је управо то нешто о чему треба да се старамо. 

Не зинем више од онога што могу да прогутам

Тања каже да јој на улици прилазе жене које хоће да је пољубе и загрле.

- И ја њих пољубим. А увек сам у животу од људи са којима сам радила имала потпуно супротно. Али, то је нормално и то је тачна мера. Да је било другачије вероватно бих полудела. Ако вам Господ да дар, онда мора да постоји нека противтежа. Видела сам како изгледа кад се неким изузетно даровитим, перфектним људима нису понудиле степенице, него им је великим ветром дунуто у једра на самом почетку. И како су се ти бродови њихове креативности заправо поломили. То је страшно видети. Добијете то да вам на самом почетку сви дају више него што можете својом душом да савладате, сви вас славе. И тада почињу велика страдавања, и то није добро. Зато су постојали магови театра који су разумели: Муци Драшкић, Ступица, Мира Траиловић. Који су разумели и бринули и кажу Чекај младим глумцима и глумицама. Полако. Не можете одмах дати само врхунско. После три врхунска готово је, пада се, руши се. Код неког почне дрога, јер нема више шта да понуди, код другог уображење. Нема испитивања, нема тражења, нема муке. Не може тако да се живи. Зато постоје степенице. Није нам увек то право. Кад сам била млада мислила сам: Кад бих добила да играм нешто велико! Само до првог пута кад сам то и добила и онда сам рекла: Шта ћу сад? Била је то Мирандолина. Дошла је пет година пре него што је требало. Знате каква је то брука од представе била, грозна је била. Сећам се кад је Мира Ступица дошла на премијеру и тако несигурној ми и очајној на позорници честитала мучена. Љубазна је била изузетно и захвалила се публици на аплаузу који је заправо она добила, а не ја. Учтиво је казала неколико реченица о тој улози и ја сам тада научила да никад више не зинем више него што могу да прогутам – искрено је испричала Тања Бошковић.  

Потрошња људи

Данашњи глумци, казала је, немају такве могућности какве су имали она и њене колеге.

- Њих одмах баце на телевизију, баце их у серије или у рекламе, да арче тај дивни дар и те године студија и труда, а после их пусте као да су неки отпад. Нико не мисли о томе да је Муци примајући Банета Зеремског имао план како ће га довести једног дана до Шајлока и како ћу ја једног дана од чапље доћи до „Јесење сонате“. То су планови. То ради још ваљда једино Јагош Марковић који има план. Сада је на делу потрошња људи и талената. С којим правом? Замислите донели су у овој малој земљи, на овом грандиозном језику, закон да се у позоришту не запошљавају глумци. Наши ансамбли старе. Отишла сам у пензију пре десет година, не примају се млади. Нема више ансамбла, а то је једини начин да глумци расту, то је заједница. 

 

 

О Зорану Радмиловићу

Док смо снимали филм „Мајстори, мајстори“ неколико ноћи сам провела у екипи са Зораном Радмиловићем. Једне ноћи је причао о Зајечару, како је јурио мечку. То је непрепричљиво. Имао је ерупције припадања свима, а био је јако затворен човек. То је било потпуно неодољиво. Ви не можете да се зауставите у смеху, а то је непрепричљиво. Све сам му веровала и то је било до те мере забавно. Његова аутентичност је била у његовој затворености. Величина његовог глумачког волумена је била толика да је могао да влада шта ће дати а шта сакрити.  

Прочитајте још: Ана Ивановић поносно испозирала са мајком: "Моја инспирација и најбољи пријатељ" (ФОТО)

 

О „Тангу смрти“ са Партизаном

- Тај дан у Арени и тај догађај је моја биографска јединица. Доживела сам то што нико није из мог еснафа, а ја то могу јер ми је тата био „Партизановац“, син и зет су ми „Партизановци“. Ја то могу. То су деца, то су анђели, навијамо за исти клуб. Хтела сам да мрем што су изгубили утакмицу.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

 

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Пошаљите Коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.