Данас се њена судбина најчешће везује за једну одлуку њеног оца, лоботомију изведену 1941. године.
Била је део једне од најпознатијих америчких породица, упознала је британску краљевску породицу и учествовала у друштвеном животу Кенедијевих. А онда је, са само 23 године, њен живот заувек промењен једном од најконтроверзнијих медицинских процедура тог времена.
Породица Кенеди деценијама је била симбол америчке политичке моћи, богатства и друштвеног утицаја.
Међутим, иза блиставе слике једне од најпознатијих америчких породица крила се и прича о Розмари Кенеди, сестри будућег председника САД Џона Ф. Кенедија.
Розмери је рођена 13. септембра 1918. године као треће дете Џозефа П. Кенедија и Роуз Фицџералд Кенеди. Била је њихова најстарија ћерка, а одрасла је уз осморо браће и сестара, међу којима су били будући председник Џон Ф. Кенеди, сенатор Роберт Кенеди и Еуниса Кенеди Шрајвер.
Данас се њена судбина најчешће везује за једну одлуку њеног оца, лоботомију изведену 1941. године.
Детињство које је од почетка било другачије
Према каснијим сведочењима породице, Розмари се развијала спорије од своје браће и сестара. Еуниса Кенеди Шрајвер је 1962. године писала да је Розмери касније почела да пузи, хода и говори и да се очекивало да ће временом сустићи вршњаке, али се то није догодило.
Њене тешкоће, међутим, нису значиле да је била потпуно изолована од света.
Као млада жена учествовала је у породичном животу, путовањима и друштвеним догађајима. Године 1938, када је имала 20 година, заједно са породицом боравила је у Великој Британији, где су Кенедијеви представљени краљу Џорџу ВИ и краљици Елизабети.
Ипак, породица је временом све више бринула због њеног понашања и тешкоћа са којима се суочавала. Постоје различити описи њеног стања из тог периода, али историчари упозоравају да део тих сведочења потиче из извора блиских самој породици, због чега их треба посматрати са опрезом.
Одлука која јој је променила живот
Године 1941. Розмари је имала 23 године.
Њен отац, Џозеф П. Кенеди, тада је пристао на лоботомију, поступак који се у то време користио као третман за одређене психијатријске проблеме, иако је данас познато колико је могао да буде ризичан и деструктиван.
Према каснијим описима процедуре, лекари су током операције пратили њене реакције и тражили од ње да говори. Када је њен говор постао неповезан, поступак је прекинут.
Резултат је био катастрофалан.
Розмери је након операције изгубила велики део способности које је раније имала. Њена способност говора била је озбиљно нарушена, а више није могла самостално да хода и брине о себи. Уместо да јој живот буде олакшан, операција је потпуно променила њен свакодневни живот.
Како наводи Смитхсониан, након лоботомије њено стање се погоршало, а отац ју је сместио у установу у Висконсину, где је остала деценијама.
Породица је годинама ћутала
Након што је Розмари смештена у установу, њена прича је практично нестала из јавности.
Кенедијеви су били породица којој су углед, политичка каријера и јавна слика били изузетно важни. Розмери више није живела са њима, а јавност дуго није знала шта се догодило са њом.
Посебно је болно то што је, према Смитхсониану, њен отац није посећивао, док је мајка Роуз такође годинама била удаљена од ње.
Касније су чланови породице ипак почели да је посећују, а Еуниса је управо искуство са сестром навела као једну од великих животних прекретница које су је подстакле да се бори за права особа са интелектуалним инвалидитетом.
Истина је почела да излази на видело
Розмерина судбина дуго је била обавијена велом тајне.
Њена сестра Еуниса је 1962. године јавно говорила о Розмери и њеним тешкоћама, али тада још није откривена пуна прича о лоботомији. Њено сведочење ипак је имало много шири значај – Еуниса је почела да се залаже за особе са интелектуалним инвалидитетом и касније постала оснивач Специјалне олимпијаде.
Управо је Розмарина прича, како је Смитхсониан истакао, имала велики утицај на Еунисину животну мисију.
Од скривене породичне трагедије до важног дела историје
Розмери Кенеди није добила живот какав је могла да има. Уместо да буде део породице која је касније постала једна од најмоћнијих политичких династија Америке, деценије је провела далеко од јавности.
Ипак, њена прича је на крају допринела промени начина на који се у Америци говорило о особама са интелектуалним инвалидитетом.
Еуниса Кенеди Шрајвер управо је захваљујући искуству са Розмери постала једна од најважнијих заговорница њихових права. Године 1968. основала је Специјалну олимпијаду, која је од тада прерасла у глобални покрет.
Розмари Кенеди преминула је 7. јануара 2005. године, у 86. години.
Њена прича данас остаје једно од најмрачнијих поглавља историје породице Кенеди, али и подсетник на време када су особе са интелектуалним тешкоћама често биле склањане из јавности, уместо да им се пруже подршка, образовање и могућност да буду део друштва.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
