Прочитајте Џобсово правило које ће вам помоћи да се ослободите притиска околине
Постоји једна замка у коју чак и паметна, независна особа може лако упасти, а то је постепено почети да живимо на начин који другима пружа удобност.
У почетку једноставно слушамо. Затим тражимо савет. Онда почињемо да узимамо у обзир туђа мишљења чак и пре него што имамо времена да разумемо своје. „Шта ц́е рец́и моји родитељи?“, „Шта ако моји пријатељи не разумеју?“, „Можда би ово било боље.“, „Можда тражим превише?“
И сада је одлука донета, али из неког разлога нема радости унутра.
Стив Џобс је веровао да је најопасније дозволити да туђа бука заглуши ваш сопствени глас
Стив Џобс је живео само 56 година, али је успео да постигне оно што би другима требало неколико живота да постигну. Помогао је у стварању компаније Аппле, основао је Пиxар и преживео одлазак, повратак и готово невероватно препород сопствене компаније.
Али најзанимљивија ствар није чак ни списак његових достигнуц́а. Џобс је знао како да одбије непотребне ствари. Није тежио да свима удовољи. Није покушавао да направи производ који би свима одговарао. Није веровао да велики број туђих мишљења аутоматски доводи до праве одлуке.
Имао је готово болну вештину разликовања онога што је заиста важно од свега осталог. Зато његова биографија тако добро одјекује у обичном људском животу.
На крају крајева, вец́ина нас не ствара Аппле. Морамо да доносимо много мирније изборе: са ким живети, где радити, када отиц́и, на шта трошити године, шта толерисати, а шта више не прихватати.
И овде се туђе мишљење понекад испостави опаснијим од отвореног непријатеља.
Лично као филозофија
Џобс је имао јединствен приступ животу. Носио је идентичну одец́у како би избегао губљење времена на свакодневне изборе, избегавао је многе свакодневне ексцесе и више је волео да усмери пажњу на оно што је сматрао заиста значајним.
Може се расправљати о његовом карактеру, методама и одлукама. Али једна особина је била неоспорна: веома рано је схватио вредност сопственог времена.
И особа која схвати да је време ограничено почиње другачије да се односи према очекивањима других људи. Више не жели да проведе цео живот објашњавајуц́и зашто је изабрао баш овај пут.
Можда је зато понекад вредно запитати се: ако не бих морао никоме ништа да доказујем, шта бих изабрао?
Одговор може бити неочекиван.
Џобсова најпознатија мисао је једноставна: „Не дозволите да бука туђих мишљења заглуши ваш унутрашњи глас, јер он некако вец́ зна шта треба да урадите.“
У пракси, прац́ење овог савета је много теже. Јер се туђа мишљења понекад прикривају као љубав.
Мама каже: „Само желим најбоље за тебе.“
Пријатељ упозорава: „Никада то не бих урадио да сам на твом месту.“
Моје колеге се подсмехују: „Па, не можеш се поредити са тим.“
Вољена особа каже: „Сви нормални људи живе другачије.“
И почињемо да сумњамо у себе. Али важно је разумети једну ствар: савет друге особе увек се заснива на њеном искуству, њеним страховима, њеном карактеру и њеној идеји срец́е. То није приручник за ваш живот.
Неко ко се плаши промена саветовац́е вам да не ризикујете. Неко ко је навикао да трпи ствари може вас подстац́и да их и ви поднесете. Неко ко се једном опекао понекад ц́е покушати да вас заштити од ватре чак и када сте спремни да се одважите.
То није нужно злокобна намера. Туђа мапа се једноставно никада не поклапа са вашим путем. Зато не дозволите другима да одлучују уместо вас кога ц́ете волети, шта ц́ете желети, када ц́ете отиц́и, који је сан „превелик“ и који је живот „прави“.
То не значи да престанете да слушате људе. Напротив, мудра особа зна како да чује чак и непријатна мишљења. Али последња реч треба да буде ваша.
Психолог Карл Роџерс је писао о жељи особе да постане оно што заиста јесте. И можда је управо то суштина одрастања: постепено се ослободити слике коју су други створили за вас. Понекад то значи разочарати некога. Показати некоме да више нисте згодни. Изненадити некога својом одлуком. А понекад – само трпети туђе незадовољство и не објашњавати ништа.
Јер живот који се живи због туђег одобрења може споља изгледати прилично просперитетно. Само једног дана човек се осврне и схвати: све је било исправно – осим једне ствари. То није био његов живот.
И можда је зато Џобсове речи не треба схватити као позив на тврдоглавост, вец́ као подсетник на најдрагоценији ресурс који имамо. Време. Не може се вратити. Не може се одложити. И свакако га не вреди трошити на бескрајне покушаје да испуните туђе идеје о томе ко би требало да будете.
„Ваше време је ограничено, зато га немојте трошити живец́и туђи живот.“ – Стив Џобс
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
