Милић Вукашиновић скоро две године се бори са здравственим проблемима.
Милић Вукашиновић крајем 2024. године суочио се са озбиљним здравственим проблемом због чега му је ампутирана нога. Након тога, уследили су и нови здравствени порблеми због чега се много теже опоравља. Чувени рокер је сада у разговору за медије открио како се осећа и како се бори са проблемима који су га задесили, као и ко му је највећа подршка.
- Захваљујући Сузани борим се јако. Бори се она јако, а ја се пришлепам уз њу - каже он, истичући и да је добио неколико килограма више, јер се не креће:
- С обзиром да се не крећем пуно, удебљао сам се доста, и прошла протеза ми је омањала, сад су ми направили мало већу, а она мора да се усклади, да ме не жуља, јер кад ходам са протезом, морам се наслонити на њу свом тежином тела. Да ускладе ту протезу па да шетам мало дуже, а не само три корака.
Срце му је ослабило, а како каже требаће времена да стекне добру кондицију као пре.
- Имао сам ту болничку бактерију, инфаркт, воду у плућима. Имао сам срећу да сам имао доброг доктора који ми је прво спасио плућа, па онда и срце. Требало је стентове да ми уграде, па онда нису јер је срце само прорадило. Међутим, ја кад сам пушио три кутије и био при снази пре него што је ово почело са ногама, то је било 100 одсто како ми је радило срце и плућа, али сада немам ни кондицију коју сам имао тада, доста се умарам брзо, изгледа сам мало претерао, па ми је зато отишла ова нога.
Док чека нову протезу која ће му олакшати ходање, супруга Сузана је увек уз њега и како каже, без ње он не би могао да живи.
- Без Сузане, не знам шта би било. Можда мене би ни било, највероватније. Ја углавном не могу да ходам по кући, не могу да нешто дохватим што је метар и по од мене. Сузана је ту, па ми то обавља. Али да нема Сузане, ја бих онда морао одмах на штаке, а онда тешко се и попети на штаке. Сузана ме придржи па се придигнем, исто и са протезом кад се усправим да ходам, јако је тешко. Кад сам био тамо у болници за рехабилитацију, тамо имају разбој, па је лакше све. Ухватиш се за оне шипке и јако лако се придигнеш. Овде нема разбоја. И тај разбој је углавном Сузана.
Због здравственог стања пије и пуну шаку лекова
- Ја пијем шаку лекова сваки дан. То су лекови, за разређивање крви, срце, за фантомске болове, против тромба - рекао је он истичући да је тешко финансијски издржати све то:
- Богами тешко, скупи су лекови, а ја не свирам већ две године, имам то од ауторских права. Доста живимо од тих мојих ауторских права, али док сам свирао, то се надопуњавало, па је било много лакше. Радила је Сузана, а сад она не може да ради због мене. Најбоља је на свету.
Милића су питали и шта га оснажује највише у тренуцима када психички падне.
- Имам огроман его који ми ради и даље. Не, независно што ми се све ово догодило, што немам ногу. Ја се осећам као да имам и ногу и као да је све као што је било пре овог мог здравственог стања. Овај однос Сузане и мене, то је доказана љубав у најбољем светлу и на најбољи начин. Све је лепо кад је Сузана таква. Иначе, нека друга жена ме давно оставила, па бих можда морао да зовем неку сестру да долази да ми помаже. Најјача љубав је та кад, мислим, кад ти жена остане с тобом и кад ти је најтеже и кад њој исто није лако да обавља све ово са мном - рекао је он и открио шта му најтеже пада:
- Најтеже ми пада што не могу да свирам, што нисам у тој ситуацији свирачкој кондицији у каквој сам некад био, јер ја сам доктор за рокенрол, смешно да ја само седим кући и не свирам. Не идем на пробе. Мој бубњар има студио за свирање и снимање, ту смо вежбали. Био сам једном прошле године да видим колико могу да свирам. Четири песме смо одсвирали и видео сам да не могу више и онда сам им рекао: „Ето, ово је довољно, ал’ мораћу да се побринем за кондицију, а то не може само свирањем, него мора мало ходање.
Угојио се
Због вишка килограма које је добио, мора протезу да промени, а сада нам је признао колико ће му она помоћи.
- Па ја ћу с њом моћи да ходам доста боље, само да ме ништа не жуља. Јако сам лењ по природи, по генетици, јер моји су сви из Црне Горе, један кроз један Црногорци, то су моји гени. И кад имао две ноге, па сам јако мало ходао јер ми је било мрско. Имам 76 година и чињеница је да, ем ово све што ми се издогађало са здрављем, што ми се 30% смањио и учинак срца и тако даље и плућа. Ја не могу да имам онај осећај, мислим, снаге који сам имао некад - прича Милић, истичући да више не може ни да пева као раније:
- Мени су отишле и гласне жице. Оне су толико задебљале да ја више малтене не могу запевати. Оно шта ми фали, где се осећам, нећу да кажем јадно, ал’ где се осећам нестабилно и оно што ми фали у ствари је да могу да певам и свирам. Са новом протезом ћу моћи да ходам, али не дуго, ми живимо на првом спрату и кад негде кренемо могу да идем до таксија и тог неког места, а да ја сад идем да шетам Кнез Михаиловом, то се неће десити. То је оно да могу да станем на две ноге и да мало њима мрдам. Ал није то баш неко ходање. То може да ми делује на срце. Боље мање ходати, па бити жив, ведар и весео, него ходати пуно и онда бити мртав и бео.
Признао да без обзира што отежано хода, он никако није беспослен.
- Ја ћу настојати да кроз свирку са бендом набијам кондицију. Ја сам пре свега сада писац. Лекторишем трећи део своје аутобиографије. Она је написана на 1200 страна, али у књигу може да стане само 400 страна. Први сам део издао пре две године, а за други део тражим издавача. Сада лекторишем књигу, тако да није баш да сам беспослен.
Рокер је открио и да ли успева и да се чује са колегама и пријатељима, те да ли долазе да га обилазе.
- Ја се иначе нисам дружио ни пре нешто много са људима. Највише сам се дружио с овим момцима из бенда с којима сам свирао, зову ме и неке колеге. Углавном дођу да мене кући да се видимо. Ханка је била скоро овде код нас кући, ми смо стари пријатељи. Ја сам на овим друштвеним мрежама врло активан. Имам четири станице на Фејсбуку, Инстаграм, ТикТок. Стављам песме које се нису толико чуле. И онда људи кад чују питају ме, мисле да је то ново, да је нова песма коју сам снимио, а то су песме старе 50 година. Ја свирам тешки рок и онда сам ја против комерцијале. Кад видим да певач почне песму на концерту, а публика је зна и онда он окрене микрофон тако према публици. Ја добијем сифилис на мозгу, трећа фаза, јер то је за рокерску душу ужас. То је онај најгори его, најнижи, као да он покаже како публика зна његове песме и то, каже и открива да има проблема са гласним жицама:
- Морам видети и за ове гласне жице, неки полипи се нахватају на њих, па да видим да ли је то, да се оперишем, па да онда певам као славуј - говорио је рокер у великом интервјуу за Блиц.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
