Ружица Сокић одрасла је у породици која је после рата прошла кроз тешке ударце.
Ружица Сокић остала је упамћена као једна од највољенијих глумица домаће сцене, жена бритког духа, упечатљивог гласа и огромног дара. Ипак, иза њене јавне ведрине стајало је детињство обележено тешким породичним искуствима, губицима и осећајем несигурности који ју је пратио годинама.
Потицала је из угледне породице, али су политичке и друштвене прилике након рата потпуно промениле њихов живот. Породици је одузета штампарија „Правда“, док је њихов трособан стан подељен са другим људима, што је за Ружицу остало једно од најтежих сећања из раних година.
„У трособан стан убацили су нам породицу неког фризера јер је то била руска формула становања“, испричала је Ружица у интервјуу за Сторy 2006. године.
Судбина њеног оца била је посебно тешка. Након немачке окупације био је осуђен на смрт, али је касније ослобођен. Ипак, изгубио је грађанска права, а породица је наставила да живи под великим притиском.
Ружица је више пута говорила да јој је управо тај период обележио детињство.
„Ти људи из села Рушња малтретирали су нас, нарочито мог оца који је због вербалног деликта био прокажен и затваран. Чак су и мене саслушавали, али нисам дозволила да мржња никне у мом бићу. Никога не мрзим, па ни те људе који су ми уништили живот.“
Каријера јој је била важнија од мајчинства
Касније је љубав пронашла поред Мирослава Лукића, човека са којим је провела велики део живота. Ипак, иако је брак био испуњен љубављу, Ружица никада није постала мајка.
О тој одлуци говорила је отворено и без улепшавања.
„Жеља за каријером је највише утицала на то да прихватим чињеницу да никада нећу имати дете. Бојала сам се да застанем, а и плашила сам се порођаја“, испричала је једном приликом.
Иза те одлуке, како је сама говорила, нису стајали само посао и амбиција. Детињство пуно неизвесности и притиска оставило је дубок траг, а слобода јој је постала једна од најважнијих животних вредности.
Сестрића је волела као сопствено дете
Иако није имала децу, мајчинску нежност пружала је свом сестрићу Ивану Трифуновићу, који је касније, након преласка у ислам, постао познат као муфтија Абдулах Нуман.
Он је причао да му је Ружица била велика подршка чак и у тренуцима када су други чланови породице тешко прихватали његов животни избор.
„Једино је она, кад сам се после годину и по вратио из Индије и када су моји већ знали да сам примио ислам, прекинула ту мучну ћутњу. Позвала ме је на ручак и рекла: "Хајде сад ти мени да испричаш шта си то тамо научио“. Увек ме је подржавала и бринула о мени као да сам њено дете. И она је волела нас и волела је џамију и долазила је овде. Тако су бар неки делови моје породице успели да разумеју да су муслимани људи, да имају душу“, испричао је Нуман.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
