Сазнајте како је Петар Божовић, познати глумац, провео четири године у природи, бавећи се саморефлексијом и поновним откривањем себе.
Петар Божовић, великан наше глумачке сцене, одупирао се цео живот неправди која га је јако погађала, те је у јеку славе урадио нешто што се готово нико није усудио - отишао је у планину сасвим сам. Са ове тачке гледишта сматра да му је управо то донело непроцењиво животно искуство.
У његовој богатој каријери играо је многе улоге, али само једну никада не би поновио.
"Рекао сам улога у филму "Лепа села, лепо горе". Ту су ме хвалили исто, али то је тако одвратно и тако је тачно то. Па ме због тога више нервира, а онда негде мислим има и у мени тога сигурно, чим сам ја то добро одиграо. Не може баш то овако да измислите такве ствари", октрио је Божовић једном приликом.
Мало је познато и да је славна глумица била у браку с Петром Божовићем, с којим је добила сина Драшка. Београђанка Марина Кољубајева важила је за једну од најлепших српских и југословенских глумица од тренутка када је први пут крочила на сцену.
Како је провео 4 године у планини?
Божовић је током деведесетих година направио паузу у својој каријери, али не само то - он се потпуно повукао из свакодневице, напустио Београд и отишао у црногорске планине и то на четири године!
Урадио је оно о чему многи данас размишљају: отићи негде што даље, побећи од свега, живети неки друкчији живот. Оно о чему други размишљају, Божовић је и учинио. Онда се - вратио.
О томе како је изгледао повратак, али и боравак у "избеглиштву", као и који су били разлози његовог повлачења говорио је далеке 1998. године за часопис "ТВ Новости".
- Побегао сам и био у бекству једно четири године. Нисам па побегао од позоришта него од свега. Од хаоса... Моје вијуге опет нису могле да примају те нове мисли и понашања. Цео тај хаос са губитком ондашње Југославије која је била најлепша земља на свету, која нам је и онако била мала и тесна... Ми смо мислили да смо већи него што јесмо и били смо и уображени, и веровали смо да ћемо нормално ући у Европу. Никад нисам веровао да ћу у Европу морати да идем преко Кине и Белорусије. Видите колики је наш пут: око целе земљине кугле ми морамо да идемо у Европу уместо да одемо преко пута! Изгледа да смо добили карту у погрешном правцу. Као што нам је и обећано, трамвајем идемо у 21. век, а до Европе стижемо преко целог света -рекао је тада за "Новости".
Саживео се са природом, а разговор са старијим умним људима му је хранио душу.
- Био сам по Сињајевини и Комовима са старим и умним људима. Са покојним Илијом Дабетићем, умро ми је скоро, нисам га могао прежалити... Са Мијатом Мијатовићем који је још жив, хвала Богу... То су људи који су увек живели са природом и све подносили онако како све подносе људи из јуначких народних песама. Таквих више нема... Нама је за све неко крив, а они никога не окривљују него се боре. Они су прво налазили слабости у себи и тиме постајали јачи. Нисам ја тамо био дођош: детињство сам провео у селу код Колашина, све је то мени било блиско. За те године ја сам доживео поново детињство, што је велики луксуз у овом времену - говорио је глумац у даху и додао:
- Било би сулудо да сам тај део живота страћио ни у шта. Тамо сам научио ствари за којима сам трагао по свету: путујући, студирајући, читајући... Човек никада није сигуран да је све под руком и да су ствари једноставне: увек мисли да су негде далеко. Мора се отићи и уверити, проверити. Ако се не оде увек остаје питање зашто није. Тај свет који живи са овцама, кравама, козама, шумом и природом и има сасвим конкретне дневне проблеме, онда је то ново сазнање. Кад дође рат, оду у рат, врате се, баце пушку, жене се, пију, косе, кад дође рат опет оду... Они су ту на земљи дубоко укопани. То су прави људи који остављају траг својом децом... Планина - ту је човек најближи Богу.
Раде Шербеџија и његова супруга највише су утицали на Петра да се врати, а љубав према позоришту је пресудила.
- Ленка и Раде... Без позоришта сам се доста лоше осећао. Једном ме је Нада Блам питала: Како ти је без позоришта? Као без вољене жене! Морао сам да се вратим. Комад "На чијој страни" је био стварно изазов. За мене, уз све друге околности, и то што сам први пут играо са Љубом Тадићем. "Кулоарски сладокусци" су очекивали неки наш сукоб, а ми смо се глумачки заљубили на први поглед. На сцени смо љути противници, а ван сцене смо рекао бих, ласкајући себи, пријатељи - закључио је Петар својевремно.
Данас је његов центар света унука Анђелија са којом проводи сво своје слободно време.
- Морам да скупим све песме о Анђелији да јој певам. Рекао сам јој пре неки дан - ајде порасти да идемо у кафану ти и ја, напусти родитеље, буди са дедом", рекао је Божовић у емисији "Све што ми припада".
Ретко кад отвори душу и прича о породицу, али једном се чак и расплакао док је причао о брату.
- Кад су сви продавали земљу, мој деда Петар је продавао да би школовао синове. Једног је послао у Београд, а другог у Љубљану. Жао ми је што њега нисам упознао... Није ми толико жао мајке, мајка је мајка. Мајка је увек иста. Видим да овај мој старији брат кад год одем код њега држи слику на којој су он и мајка. А мене нема...Али нису могли обојицу. Он је старији пет година од мене. Али није било године и тренутка да се нисмо посвађали због тога. А ја сад кад дођем код њега тамо слика њега и мајке. А мене нема. Па шта он мисли, да мени није криво - говорио је.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
