Био је свој, рањив, нежан, боем
Тома Здравковић је рођен 1938. године у Алексинцу, у сиромашној породици. Певач током одрастања у селу Печењевци код Лесковца није имао пуно тога у животу – осим душе препуне осећања које је претворио у стихове.
У кафани је пронашао своју прву публику и прво разумијевање, а онда се догодило судбоносно познанство са Силваном Арменулић. Она је препознала његов талент и отворила му врата света музике.
Бежао је у алкохол и коцку. Иако је био велика звезда, никада то није био у правом смислу. Није носио скупа одела, није се возио у лимузинама, већ је често ишао пешке. Био је свој, рањив, нежан, боем. Вец́ина његових песама биле су аутобиографске, прожете емоцијама и кафанским духом, често о неузвраћеним љубавима и боли.
Тома је често бирао коцку као бег од реалности: "Никад нисам пио зато што волим алкохол… У тим круговима кажу да сам највећа овца која се родила за коцку… Једне ноћи добио сам око 80.000 марака (око 40.000 евра) и идуће их све изгубио", причао је.
До 1972. успео је да потроши сав зарађени новац и сели се у Америку, потом у Канаду, где се у Торонту оженио последњи, четврти, пут и уз ћерку добио сина Александра.
Када се вратио из Канаде, где је неко време живео, поновно је освојио публику. Дом синдиката у Београду је био препун 20 вечери заредом – људи су долазили да чују њега, не само певача, већ човека који је преживео све оно о чему пева. Иако му је здравље већ било нарушено, није одустајао од песме.
Умро је 30. септембра 1991. године, сиромашан, тихо, без помпе. Иза њега није остало богатство, али је нешто много вредније - песма, стихови и глас који се не заборављају, пише Лепа и срећна.
(Сторy.хр)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
