Жељко Самарџић о озбиљном здравственом проблему: "Повремену малаксалост и остале симптоме сам приписивао умору"

Певач је за болест штитне жлезде сазнао случајно, када је на наговор кума отишао код лекара да провери због чега осећа константну малаксалост.

Како је у интервјуу за Информер рекао Самарџић, захвалан је Богу јер је открио на време против чега мора да се бори, а са чиме се већ изборио.

Како сте сазнали да болујете од Хашимото синдрома?

- У то време сам много радио и скоро да нисам обраћао пажњу на своје здравље. Повремену малаксалост и остале симптоме сам приписивао умору. Онако уз кафу, на предлог мог кума, отишао сам код његовог пријатеља, врхунског доктора Бјелице, и резултати анализа су показали да је тај досадни "јапанац" крив за такво моје стање.

Како се сада осећате?

- Сада сам одлично! Штитна жлезда је као нека модерна пошаст и много људи се сусреће са тим проблемом. Али уз одређену терапију све се то врло лако и успешно држи под контролом. Барем је тако било у мом случају.

Постоји ли нешто што нисте остварили у животу?

- Не. Моју срећу је пре годину дана употпунила моја ћерка Миња, када је родила анђела кога смо назвали Анђелија. Нина, Алекса, Лука и Анђелија су моје највеће благо. Било би нескромно да кажем да ми нешто фали или да сам незадовољан овим што сам постигао. Захваљујући мојој публици, награђен сам и срећан. Чак и у овим годинама и даље имам снаге и воље да се пењем на бину и са свим тим младим људима делим љубав. Само да смо здрави.

Говорили су да личите на Џорџа Клунија, да ли ви себе видите тако?

- Некада сам личио на Џорџа Клунија, Фабриција Раванелија, а онда са променом имиџа су у мени видели Вајферта, Мокрањца, оног КФЦ пуковника Сандерса, Деда Мраза... Мислим да је добро што ме људи доживљавају себи блиским и то ми заиста ласка. Верујем да је то пре свега због начина на који доносим све те дивне љубавне песме које људи искрено воле. Моји концерти пуцају од позитивне енергије, а праве је углавном неки нови клинци који нису били ни рођени када сам снимао "Виски", "Грлицу"... и, како рекосте, личио на Клунија.

Како сте се бранили од обожаватељки?

- Мени се каријера десила у озбиљним годинама које са собом носе и одговорно и контролисано понашање, тако да никада нисам имао ту врсту проблема. Даме су вернији део моје публике, али увек сам захвалан и њиховим џентлменима, у чијем друштву долазе и уживају на мојим концертима.

Како сте успели да сачувате брак и одолите разним искушењима?

- Не верујте свему што се прича... (смех) Шалу на страну, наша љубав је одолела и тежим искушењима.

Чини се да вас популарност нимало није променила?

- Сматрам да је смисао живота бити срећан и усрећити још некога поред себе. Музика је дивна и она ме испуњава, а верујем да сам њоме успео да усрећим још неке људе, бар на тренутак. Мало је ствари на овом свету које су лепше од стварања. И када од два јајета направиш кајгану, велика је ствар, а камоли кад створиш песму која неког насмеје или расплаче.

Кажу да је данас најтеже остати доследан себи?

- Љубав је мера свега и када радите нешто с љубављу, то вам се увек врати. Ја у певању уживам и, на моју срећу, публика то воли и подржава. Пратити слепо тренд је калкулисање, а мој доживљај музике је потпуно другачији.

Да ли вам импонује што вас воле све генерације?

- Ласка ми то што су уз моје песме одрастале многе генерације. То је нешто највредније у мом животу и послу којим се бавим. Песме никада не старе, за разлику од мене.