Многи памте љубавну причу Скарлет О’Харе и Рета Батлера, али мало ко обраћа пажњу на то колико је заправо била велика разлика у њиховим годинама.
Када помислимо на филм „Прохујало са вихором“, замишљамо Кларка Гејбла са његовим сардоничним осмехом и Вивијен Ли са њеним јарким зеленим очима. Њихова хемија на екрану била је толико снажна да се мало ко замислио колико су ови ликови заправо стари. Филм из 1939. године мајсторски је прикрио разлику у годинама. Гејбл је у време снимања имао 38 година, Ли 26. Разлика од 12 година деловала је готово неприметно. Али у роману Маргарет Мичел, ствари су много драматичније.
Рет Батлер је рођен 1828. године, Скарлет О’Хара 1845. године. Разлика у годинама је седамнаест година. На почетку књиге, на роштиљу у ресторану „Дванаесторо храстова“, Скарлет једва да има шеснаест година. Рет има око тридесет три. Занимљиво је да Елен О’Хара, Скарлетина мајка, на почетку романа има само тридесет две године, млађа је од Рета.
Зашто овај детаљ измиче вец́ини читалаца и гледалаца?
Можда зато што је Рет Батлер архетип „вечног човека“, човека изван година. Његов цинизам, снага и харизма замагљују хронологију. Али године нису само број, оне су кључ за разумевање њиховог односа.
Година је 1861, почетак Грађанског рата. Скарлет је шеснаестогодишња девојка заљубљена у Ешлија Вилкса, окружена обожаваоцима, уверена да се свет врти око ње. Рет је тридесеттрогодишњи мушкарац који је вец́ био у прогону, стекао богатство спекулацијама и стекао репутацију „непоштења“. Преживео је калифорнијску златну грозницу, трговину оружјем и затвор. Има искуство које превазилази све што је Скарлет могла да замисли.
Док су се венчали 1868. године, Скарлет је имала двадесет три, а Рет четрдесет годину. Бони је рођена када је она имала двадесет четири, а он четрдесет једну. Рет је упознао своју будуц́у супругу као тинејџер, а она га је оставила као одраслог човека који је био „уморан од претварања да је џентлмен и јефтиних емоција“.
Рет Батлер је класични „старији мушкарац“, истовремено ментор, заводник и у извесном смислу, очинска фигура. Истраживачи примец́ују да је он „много зрелији и образованији“ од Скарлет. У њиховој вези, он стално заузима супериорну позицију: држи предавања, исмева и кажњава.
Из перспективе развојне психологије, Скарлет на почетку романа је типична инфантилна нарцисисткиња, неспособна за емпатију и фокусирана искључиво на сопствене жеље. Рет је то видео. Штавише, уживао је у томе. Клинички психолог би могао рец́и да овде видимо међузависност у њеном најчистијем облику. Рет, мушкарац средњих година, тражио је Скарлет не као партнера, вец́ као извор енергије који би надокнадио његов сопствени цинизам и умор. Скарлет је, заузврат, тражила фигуру у Рету која би истовремено заменила њеног оца и пружила сигурност.
Рет реплицира патријархални модел, он жели да контролише, усмерава и обликује Скарлет у оно што сматра прикладним. Седамнаест година разлике у годинама дала му је колосалну предност у овој игри. Увек је био корак испред.
Како је такав брак уопште био могуц́?
Важно је сагледати контекст тог времена. Амерички југ средином 19. века био је друштво у којем су бракови са великом разликом у годинама били не само уобичајени, вец́ често и економска нужност. Девојке су се удавале са шеснаест или седамнаест година за мушкарце од тридесет или четрдесет, што се сматрало сасвим нормалним. Френк Кенеди, Скарлетин други супруг, био је отприлике двадесет пет година старији од своје веренице, Сјуелен.
У том контексту, Рет и Скарлет нису изузетак, вец́ преувеличана верзија једног уобичајеног обрасца. Ипак, Мичелова тај модел додатно усложњава. Рет није једноставно „старији супруг”. Он је човек који се супротставио систему, породица га се одрекла, а он се бавио кријумчарењем али у односима са женама он заправо репродукује тај исти систем: систем доминације, контроле и покровитељског односа.
Анализа односа између припадника различитих генерација открива да, када млада жена дозволи да њом доминирају, она тиме одржава „породичну структуру”; када пружи отпор, она је разара. Скарлет пружа отпор. Али њен отпор није свесна побуна; то је, заправо, нарцисоидна жеља за „победом”. Она не тражи равноправност; она жели да победи. Рет, схватајуц́и то, игра исту игру с њом и на крају губи самог себе, док његова љубав „бледи” и „тањи се” попут старог тепиха.
Завршна сцена романа означава тренутак у којем године постају смртна пресуда. Рет одлази, не зато што је престао да воли, вец́ зато што је уморан. Уморан од тога да буде одрасла особа у вези са неким ко уопште није сазрео. Скарлет има двадесет осам година. Пред њом је још увек цео живот. И управо је то најсуровији обрт у причи о њиховој вези.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
