Правило да је женама забрањен приступ Хиландару годинама изазива различите реакције.
На обронцима Свете Горе, на полуострву Халкидики у Грчкој, далеко од свакодневне буке и ужурбаног живота, налази се место које за српски народ има много већи значај од онога што се може видети на први поглед. Опасан каменим зидинама, окружен шумом и морем, манастир Хиландар већ више од осам векова чува трагове српске историје, духовности и културе.
Његова прича почиње крајем 12. века, у време када је српска средњовековна држава била у успону. Године 1198. манастир су обновили и основали Стефан Немања, тада већ монах Симеон, и његов најмлађи син Растко Немањић, познат као Свети Сава. На месту старијег, напуштеног грчког манастира, отац и син подигли су задужбину која ће постати једно од најважнијих духовних и културних средишта српског народа.
Посебан значај Хиландар је добио захваљујући повељи византијског цара Алексија ИИИ Анђела, којом је манастир потврђен као српска монашка заједница на Светој Гори. Тако је почело његово вишевековно трајање, током којег су га помагали српски владари, властела и дародавци, пише сајт Српско задужбинарство.
Зашто жене не могу да кроче на Хиландар?
Једна од посебности Хиландара јесте и његов положај на Светој Гори, подручју које има посебан аутономни статус и вековима негује строга монашка правила.
Света Гора је позната по правилу аватон, према којем је женама забрањен приступ читавом светогорском подручју. Ово правило не односи се само на Хиландар, већ на целу монашку заједницу на Атосу, наводи Унесцо.
Због тога жене могу да се диве Хиландару на фотографијама и снимцима, али не могу лично да посете ову српску светињу. Ова традиција део је посебног светогорског монашког поретка који траје вековима.
Иако је реч о правилу које изазива различите реакције, оно је један од најупечатљивијих детаља у причи о Светој Гори и њеном начину живота.
БОНУС ВИДЕО:
