Погледајте како су се правили војнички оброци - рецепт за качамак који је грејао српске војнике у тешким временима на фронту.
Ако се питате шта се налазило у војничким порцијама те славне, преломне године у јесен 1918. док су се наши војници борили на Солунском фронту одговор је више него једноставан.
Ако завиримо у пожутеле странице Службеног војног листа, званичног органа министра војног, наићи ћемо на праву кулинарску тајну српске војске. Поред упутстава за војничку попару, наведен је и рецепт за ратни качамак који је грејао стомаке наших ратника у најтежим данима.
За српског војника на фронту, качамак није био само калоријска ињекција и начин да се преживи дан. Био је то укус дома далеко у туђини, мирис завичаја који се осећао изнад димњака кухиња и тренутак мира пре него што се крене у ровове.
Војнички кувари знали су свој посао. Услови су били оскудни, али се о снази и издржљивости војника морало водити рачуна.
Како пише у ратном пропису, доручак није смео да буде превише слан, нарочито лети, “јер онда војници много пију воду”.У топлим месецима, када обука рано почиње и нема се времена за доручак, “довољно је да се војници заложе којим залогајем хлеба”.
С друге стране, качамак је био право јело за хладније дане и био је резервисан за зиму и време јесењих маневара.
А како се то јело тачно правило?
Рецепт за качамак са Солунског фронта
У казан се налије вода и пусти се да прокључа. У кључалу воду се потом сипа пројино (кукурузно) брашно, уз истовремено додавање соли.
Казан се држи на ватри, а варјача не сме да стаје – меша се непрестано све док се и последња грудвица брашна не разбије, а маса не постане глатка и густа.
У посебну посуду ставља се маст да се добро загреје. Када је качамак скуван и згуснут, прелије се том врелом машћу, све се још неколико пута добро промеша и – јело је спремно за порције!
Аутори ратног рецепта дали су и један, злата вредан, додатак који и данас звучи примамљиво: “И ово јело је са додатком сира укусније”.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
