Сашин одлазак оставио је велику празнину и бол, а Вики је у документарном филму о Поповићевом животу, истакла да је управо он био тај који се искрено радовао сваком њеном успеху.
Вики Миљковић емотивно је говорила о дугогодишњем пријатељству са Сашом Поповићем у документарном филму „Сале“, посвећеном његовом животу и каријери.
Саша Поповић, који је преминуо 1. марта 2025. године и његова супруга Сузана Јовановић нису Виолети и њеном супругу Драгану Ташковићу Ташкету били само пословни сарадници, већ кућни пријатељи који су често посећивали једни друге.
Сашин одлазак оставио је велику празнину и бол, а Вики је у документарном филму о Поповићевом животу, у ком су говориле и Милица Тодоровић и Јелена Карлеуша, истакла да је управо он био тај који се искрено радовао сваком њеном успеху и добром како пословном, тако и приватном потезу.
- Ретко је било срести таквог човека. Био је један од ретких које је радовао и туђи успех, туђе остварење. Искрено се радовао сваком нашем успеху, како пословном, тако и приватном. И када сам постала мајка, и када смо приватно инвестирали у некретнине, радовао се као да је он лично нешто купио - рекла је Вики и открила како ће памтити Сашу:
- Његов ведар дух, дечачки осмех, позитивна енергија и непосредност чинили су да и онај ко га не познаје помисли да га зна читав живот - као да му је најближи члан породице.
Иако је прошло годину дана од када је Саша Поповић преминуо, Вики још увек не може да се помири са чињеницом да њеног пријатеља више нема.
- Ја знам да је он и сада ту - закључила је кроз сузе Вики, која је годинама била чланица жирија "Звезда Гранда" такмичења које је водио управо Саша Поповић.
Сузана Јовановић: "Задњи дани су били најгори"
О Сашиним последњим данима проведеним у болници у Паризу говорила је његова супруга Сузана Јовановић.
- Од првог дана, и иначе, а камоли сада због болести, била сам поред њега и дању и ноћу. Нисам се одвајала, када га ноћу заболи ја скачем из кревета, одмах му помогнем, страх ме да оде до тоалета сам, да не падне. Идем са њим, подижем га, спуштам га у кревет, све што је било потребно. Тако исто и у Паризу, ту сам била у соби са њим све време - прича Сузана.
- Ти задњи дани су најгори. Онда су му давали морфијум. Доктор је рекао: "Све што имате да му кажете реците му данас или сутра најкасније. Почећемо да му дајемо морфијум и нешто за спавање и он више неће ни да вас чује ни да вас види" - кроз сузе је говорила у поменутом документарцу.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
