Свако дете током одрастања доживи критику, што је природно и неизбежно. Међутим, истраживања показују да неки родитељи одлазе предалеко у перфекционизму, одгајајући децу у уверењу да ништа што ураде није довољно добро.
Такви родитељски стилови остављају трајне последице, због којих се та деца и као одрасли боре са осећајем да никада нису довољно добри, пише YоурТанго.
Можда су вам говорили да туга и љутња нису прихватљиве емоције, а ваше реакције проглашавали погрешнима. Можда су вам ускраћивали љубав осим ако нисте непрестано низали успехе. У таквом окружењу дете се не осећа сигурно јер је љубав условљена поштовањем произвољних правила, а не самим постојањем.
Потискивање емоција
Истраживања показују да је први и најчешћи симптом одрастања уз перфекционистичке родитеље склоност потискивању сопствених емоција. Било да је реч о тузи, љутњи, фрустрацији или љубомори – емоцијама које се често етикетирају као "негативне" – особе ће вероватно имати потешкоћа да их заиста проживе.
То не значи да те емоције не постоје, већ да им је тешко приступити. Хронично потиснута осећања с временом се могу претворити у анксиозност, депресију или дугорочно довести до озбиљнијих болести.
Осећај срама
Што је особа више одвојена од својих осећања, то је вероватније да ће непријатне емоције окренути против себе. Једно истраживање проучавало је како су потискивање емоција, срам и самопоштовање испреплетени и како често воде у депресију.
На пример, ако су се родитељи детета развели када је имало шест година, оно ће због дечје егоцентричности створити причу у којој је оно криво за њихов разлаз. Та прича се годинама надограђује и ствара дубок осећај да је особа мањкава и да је нико не може волети.
То је посебно изражено у перфекционистичким домаћинствима. Ако постоје стотине правила о томе како треба да се понашате, а дете стално упада у проблеме јер их не прати беспрекорно, закључиће да с њим нешто није у реду.
Перфекционизам
Одрастање у дому у којем ништа није било довољно добро, уз безброј правила о томе шта је исправно, а шта погрешно, изузетно је исцрпљујуће. Ако сте се у детињству стално осећали као да "ходате по јајима", последице у одраслом добу могу бити прилично штетне.
Истраживања су показала да такве особе имају склоност да наставе генерацијско наслеђе перфекционизма све док се свесно не одлуче за другачији пут. Не постоји савршен начин васпитања и сваки родитељ на неки начин оставља психолошке ожиљке на својој деци, али неки остављају дубље од других.
Хронични стрес и напетост
Ако стално покушавате да све у животу радите исправно, увек ћете се осећати напето, ишчекујући следећу грешку. Свака грешка тада појачава осећај неадекватности, терајући вас да се још више трудите да будете савршени, све док се тај образац не прекине.
Перфекционизам може утицати и на кардиоваскуларно здравље. Једно истраживање показало је да тежња ка савршенству може штетно деловати на способност тела да регулише крвни притисак, што је посебно изражено код перфекциониста који су под сталним стресом.
Потешкоће са прихватањем критике
Истраживачи су описали како перфекционисти имају непрекидан самокритичан унутрашњи дијалог, а такве особе често одрастају у домовима где се ништа никада није чинило довољно добрим. То је као да имате наредника у глави који вам говори шта треба да радите како бисте избегли критику.
Када вам неко у одраслом добу упути конструктивну критику, биће вам посебно тешко да је прихватите. Тон те особе може вас подсетити на родитеље, због чега ћете се осећати нападнуто и постати дефанзивнији него да сте одрасли у подржавајућем окружењу.
Потреба за удовољавањем другима
Стални покушаји да живите према строгим стандардима родитеља стварају основу за живот у којем непрестано удовољавате другима. Док живите за друге људе, полако нагризате сопствени осећај идентитета и тонете у општи осећај нелагоде. Ако сте имали перфекционистичке родитеље, интимност вам може бити посебно изазовна.
Брачни саветник Тери Гаспард објаснила је: "Иако је дивно бити брижна особа, учење како да волите и поштујете себе помогло ми је да поставим здраве границе и кажем не без осећаја кривице. Жене су васпитане да буду послушне и одговорне, што поставља темеље за удовољавање другима.
Природно је да девојчице одрастају са осећајем да је пожељно бити сусретљив, флексибилан и подредити своје потребе другима. Нажалост, та склоност може поставити темеље за нездраве границе у везама. Иако и неки мушкарци могу постати особе које стално удовољавају другима, то се чешће јавља код жена."
Проблеми у романтичним везама
Бити у интимној вези значи стално допуштати да се ваш самозаштитни его "истопи" како бисте се могли зближити с неким. Начин да се осећате испуњено у вези јесте да будете са неким кога волите, коме верујете и кога поштујете, те да се препустите и отпустите контролу.
Особе одрасле у критичком окружењу замераће партнеру што их изазива. Замераће им ствари које говоре, а које доживљавају као критику. Плашиће се да ће зближавање са партнером значити да ће он сведочити њиховој суштинској несавршености и потврдити да нису вредни љубави.
Студија о негативним механизмима суочавања објаснила је како људи које су одгајали родитељи са нереално високим стандардима често показују одбрамбени став и блокирају комуникацију са интимним партнерима.
Да бисте успели у интимности, потребно је отпустити контролу и једноставно допустити партнеру да буде оно што јесте. Зато је разумљиво да се људи са перфекционистичким родитељима тешко препуштају да буду вољени и виђени онаквима какви заиста јесу.
(Б92/Индеx.хр)
БОНУС ВИДЕО
