Гледајући смернице из црквеног календара, ове године ће верници моћи три пута да прекрше наведена правила поста.
Петровски пост назива се још и апостолски, почиње првог понедељка после Духовске недеље, што је ове године било 8. јуна и траје до празника Светих апостола Петра и Павла, који СПЦ слави 12. јула.
Овај пост сличан је Божићном, али је нешто блажи од њега. Правила овог поста налажу да се понедељком, средом и петком пости искључиво на води, уторком и четвртком се може јести уље и пити вино, док се риба може јести само суботом и недељом када је такође дозвољена конзумација уља и вина.
Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, тада је дозвољен пост на риби, а ако падне у среду и петак дозвољен је пост на уљу. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бденијем или пак Свети чији је храм, дозвољени су уље, вино и риба.
Основна правила поста:
- Понедељак, среда и петак - вода
- Уторак и четвртак - уље и вино
- Субота и недеља - риба, уље и вино
Рачунајући ове изузетке, а гледајући и смернице из српског православног календара, ове године ће верници моћи три пута да прекрше наведена правила поста.
Први изузетак је 21. јуна на дан светог великомученика Теодора Стратилата, када је дозвољена употреба уља и вина, иако је тог дана среда, када се иначе пости само на води.
Други изузетак је 28. јун на дан великог празника Видовдана, црвено слово у календару, када је дозвољена употреба рибе, уља и вина, иако је тога дана среда када се прописује пост на води.
Трећи изузетак је 7. јула када пада Ивањдан, такође велики празник и црвено слово у црквеном календари, те иако је тога дана петак, дозвољен је пост ма риби уз вино и уље.
Уколико Петровдан падне у среду или петак, тога дана не мрсимо, већ једемо рибу, вино и уље. Будући 12. јул, односно Петровдан ове године пада у недељу тога дана би верници могу да једу мрсну храну.
Дужина поста је различита и зависи од датума прославе Духова или Педесетнице који спада у покретне празнике повезане за Васкрс.
Најдуже може трајати шест недеља, а најкраће недељу и један дан. Петровски пост спада у један од четири најважнија годишња поста које СПЦ прописује својим канонима. Најдужи је Велики или Часни пост који се завршава празником Васкрсења, а потом Божићни пост који такође траје више недеља и завршава се празником Христовог Рођења.
Сврха поста, како кажу правила вере, не може се постићи само уздржавањем од мрсне хране, већ и уздржавањем од лоших мисли, речи и дела и уз обавезну молитву, по узору на Спаситеља који је постио у пустињи и чији су пример потом следили Богородица и апостоли.
Госпојински пост је најкраћи од четири велика годишња поста и траје само 15 дана, од 1. односно 14. августа до 28. односно 15. августа.
Он је посвећен духовној припреми уочи празника Успења Пресвете Богородице. Овај пост је строжији од божићног и апостолског, те православни хришћани због великог поштовања према Пресветој Богородици овај пост посте као и Велики пост, све дане "на води", осим суботе и недеље када је дозвољено уље и вино.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
