Док је свет био опчињен њеним гласом, она је проживљавала незамисливе неправде, остајући до последњег даха верна свом болу, музици и белим гарденијама у коси. Ово је прича о Били Холидеј – жени којој Бог на рођењу “заиста није дао попуст”.
Када се 7. априла 1915. у Филаделфији родила девојчица по имену Елеанора Фејган, свет је није дочекао раширених руку. Напротив. Годинама касније записала је како на дан када је рођена, Бог јој заиста “није давао никакав попуст“.
Рођена у екстремном сиромаштву, као дете двоје афроамеричких тинејџера – мајке од 13 и оца од 15 година (који их је убрзо напустио), ова девојчица била је предодређена за борбу. Борбу и тежак живот.
Историја џеза и блуза упамтила ју је као непоновљиву Леди Деј, али је за највећи део обожаватеља широм света она далеко познатија као - Били Холидеј.
Тешко детињство
Детињство Били Холидеј било је саткано од незамисливе патње, занемаривања и најстрашнијих облика дискриминације. Док је њена мајка Сејди радила најтеже физичке послове како би их прехранила, одбијајући да ћерку остави у сиротишту, малена Били је често остајала препуштена рођацима који о њој нису водили рачуна. Дани без хране и воде били су њена свакодневица.
Почела је да ради са 6 година. Са 11 ју је силовао комшија. Због константног одсуствовања из школе и потпуне запуштености, суд је убрзо шаље у посебну установу за афроамеричке девојчице – сурови хибрид школе, поправног дома и прихватилишта.
Успон
Након преласка у Њујорк, стварност је постала још мрачнија. Били проналази мајку у раљама алкохолизма и проституције. Увучена у тај најнижи сталеж харлемског подземља, Били почиње да ради ситне послове и чисти јавне куће, да би убрзо и сама поделила трагичну судбину своје мајке. У тим задимљеним, грешним просторијама, где је као девојчица први пут окусила марихуану и алкохол, родила се и њена једина утеха – музика.
Преокрет се догодио око 1930. године Били почиње да пева по локалним клубовима. Са свега 18 година, у једном харлемском локалу, “открио” ју је визионарски продуцент Џон Хамонд. Препознавши у њеном чистом, полетном, али дубоко меланхоличном гласу нешто што свет до тада није чуо, он ју је повезао је са чувеним кларинетистом Бенијем Гудманом.
Већ 1934. године, њени први хитови попут „Yоур Мотхер'с Сон-Ин-Лоw“ и „Риффин' тхе Сцотцх“ одјекнули су музичком сценом.
Звезда је била рођена!
Дама са гарденијама и клетва белих лифтова
Када је легендарни саксофониста Лестер Јанг примио Били Холидеј у свој бенд, дао јој је надимак који ће постати синоним за елеганцију и бол - Лејди Деј. До 1937. Били постаје прва афроамеричка солисткиња која наступа са једним потпуно “белим оркестром” - чувеним бендом Артија Шоа.
Био је то историјски тријумф, али и извор незамисливог понижења. Док је публика хрлила да чује њен глас, Били је кроз Америку путовала као грађанин другог реда. Из дворана и хотела морала је да излази на помоћне улазе, пешачила је степеницама јер јој је било забрањено да у хотелу улази у лифт заједно са “белом господом”, а у ресторанима јој није било дозвољено да седи са колегама.
Поносна и рањена, Били је убрзо напустила Шоов оркестар и у њујоршком локалу “Цафе Социетy” започела соло каријеру. Управо у том периоду настаје њен легендарни визуелни идентитет - наступала је са свежим белим гарденијама у коси, са главом благо нагнутом уназад, претварајући сваку песму у личну исповест.
Године 1939. Били изводи нумеру која ће прерасти у први истински крик покрета за грађанска права - “Странге Фруит” (“Чудно воће”), посвећену страдању и тешком животу Афроамериканаца на америчком Југу. Ова потресна песма била је превише стварна и превише опасна за то време. Иако забрањивана на радио-станицама због своје тематике, постала је њен највећи хит и историјски споменик неправди.
Пад у понор зависности
Судбина Леди Деј била је нераскидиво везана за самодеструкцију. Мушкарци које је бирала – од супруга Џејмса Монроа, до музичара Џоа Гаја и Луиса Мекеја, уместо спаса доносили су јој нове пороке - опијум, алкохол и на крају хероин.
Када јој је 1945. умрла мајка, бол је био толики да га је Били гушила масивним дозама хероина. На наступима је почела да носи дугачке рукавице које су јој досезале скоро до надлактица – не из модног хира, већ да би сакрила језиве ожиљке од игала.
Године 1947. бива ухапшена због поседовања наркотика и осуђена на боравак у рехабилитационом затвору у Западној Вирџинији. Држава јој тада одузима лиценцу за рад што је значило и губитак права на снимање нових албума и синглова, као и за наступање у локалима. За Били Холидеј, то је значило уметничку смрт.
Ипак, она се није предавала! Само непуних месец дана након изласка са рехабилитације, 27. марта 1948. године, заказала је концерт у њујоршком Карнеги холу - дворани која је до тада била резервисана готово искључиво за класичну музику и белу елиту. Концерт је био распродат до последњег места, а Били Холидеј је ушла у историју као прва афроамеричка џез и блуз певачица која је покорила ову дворану.
Уследиле су успешне турнеје по Европи и култна аутобиографија “Ладy Сингс тхе Блуес”.
Трагичан крај под полицијском стражом
На крају, тело и сломљени дух више нису могли да издрже. После завшетка снимања “Ладy ин Сатин“ 1958. за кућу Колумбија Рекордс, Били је било све горе.
Године 1959. тешка зависност довела је до отказивања срца и узнапредовале цирозе јетре. Хоспитализована у Њујорку, Били Холидеј је доживела финално, најокрутније понижење свог живота. Док је лежала на самртној постељи, полиција ју је ухапсила због поседовања наркотика у самој болничкој соби.
Отишла је са овог света 17. јула 1959. у својој 44. години, док су испред врата њене болничке собе стајали полицајци, пазећи да јој неко тајно не дотури дрогу.
Својим специфичним вокалним фразирањем и сировом емоцијом Били Холидеј је директно утицала на легендарне певачице које су дошле после ње, попут Нине Симон и Џенис Џоплин. Постхумно је примљена у Рокенрол кућу славних 2000. године.
За себе је говорила да је “црна, силована и шворц”. Али, кроз те три страшне речи, кроз сузе уткане у сваку гарденију и меланхолични јецај свог гласа, Леди Деј је постала бесмртни глас свих потлачених, остављајући у историји музике траг који време никада неће моћи да избрише.
(Историјски забавник)
БОНУС ВИДЕО:
