Јеротић је често говорио о томе како се мења старосна граница за заснивање породице и у којим годинама се мушкарци и жене најчешће остварују као родитељи
Владета Јеротићје деценијама био глас који је кроз разговоре, предавања и књиге покушавао да разјасни једну од најважнијих тема у животу – породицу. Његова запажања о деци, браку и љубави и данас остају релевантна, посебно у времену када се традиционалне норме мењају и када младима треба смерница више него икада.
Јеротић је често говорио о томе како се мења старосна граница за заснивање породице и у којим годинама се мушкарци и жене најчешће остварују као родитељи. „Границе се померају – мушкарци данас улазе у браккасније него раније, жене исто, али разлика у годинама постаје све мања. Све је више оних који прво желе личну стабилност, па тек онда оснивање породице,“ објашњавао је.
Његова филозофија била је једноставна, али дубока: љубав између партнера мора да буде негована. „Све што желимо да траје, захтева труд. Брак није нешто што се дешава само спонтано – треба га свакодневно неговати, баш као што негујете зубе или цвеће. Ако однос између мушкарца и жене није квалитетан, дете не може напредовати, колико год мајка покушавала.“
Јеротић је посебно обраћао пажњу на тинејџере и њихова прва емотивна искуства. Мајке су често забринуте када се њихова ћерка или син први пут заљубе, а Јеротић је имао јасну поруку: искреност и пажња према деци су кључни.
„Мајке и ћерке ваљда би требало да имају блиске односе, више него син и отац. На Балкану су односи између оца и сина често толико удаљени да то боли. Превелика пажња мајки према деци, док очеви остају у другом плану, ствара неравнотежу. Када муж не учествује довољно у животу детета, дете може патити, а то касније утиче на цео породични систем,“ говорио је Јеротић.
Он је саветовао мајке да уче ћерке како да буду стрпљиве, да пазе на себе и да разумеју да љубав захтева време и зрелост. Статистика о побачајима у Србији и Русији показује колико је важно разговарати са тинејџерима и едуковати их о здравим везама. За разлику од Балкана, у Холандији, где се промовише просветљен приступ, стопа нежељених последица је изузетно ниска – свега 5%.
Јеротић је често истицао како се појам љубави мења кроз векове. У патријархалном друштву, љубав је била подређена правилима – очеви су одлучивали о браковима деце, док су жене биле лишене права и образовања. Улазак у брак у ранијим годинама био је норма, и то не само на Балкану, већ и у Европи, иако је еманципација тамо почела раније.
Данас статистика показује да просечан мушкарац улази у брак са 35 година, а жена са 30, а ове границе ће се још више померати у будућности. „Може се рађати и у тим годинама, али то више није исто као раније,“ напомињао је Јеротић.
Млади бракови често су вођени јаком заљубљеношћу, али она није исто што и љубав. Заљубљеност не види мане, док брак и родитељство доносе нове изазове и одговорности. „Заљубљеност може бити предивно осећање, али прве свађе у браку често долазе због трудноће и неискуства. Зато саветујем: немојте улазити у трудноћу пре брака – прве несугласице тада су готово неизбежне.“
Родитељски изазови и емоционална интелигенција деце
Јеротић је наглашавао да је баланс између родитеља кључан за развој детета. Ако је однос родитеља лош, дете то осећа, а ниједна количина пажње мајке не може надоместити емоционални дефицит. Он је користио практичне примере: „Замислите да питате четворогодишње дете кога више воли – тату или маму. Искрено ће рећи једно, а кроз живот ће се учити компромисима. Детету је потребна идентификација и са мајком и са оцем.“
Фројд је говорио о природној привржености деце: мушко дете око треће године наклоњеније је мајци, а женско оцу. Јеротић ово назива Едиповом фазом, истичући да родитељи у том периоду морају пазити, али не стварати комплекс, већ пружити здрав оквир за емоционални развој.
Љубав, равноправност и зрелост парнера
Јеротић је примећивао да у савременом браку, посебно у развијеним европским земљама, партнери равноправно учествују у свим обавезама – од кувања до чишћења, од родитељских дужности до професионалног ангажмана. „Циљ брака није само рађање деце, него душевно сазревање мушкарца и жене, једног поред другог. То је права љубав – допуњавање, а не такмичење. Оно што нема мушкарац, има жена, и обрнуто. Зато је важно да се партнери подржавају, а не да се надмећу.“
Јеротић је веровао да љубав и родитељство нису инстинктивни, већ вештине које се уче, и да права срећа долази кроз равнотежу, разумевање и међусобно поштовање.
„Све ово што данас видимо као сексуалну револуцију, није довољно. Вреди само љубав између мушкарца и жене која мора да траје и да се негује. Негује се сваки дан, малим гестовима, пажњом и заједничким трудом. Само тако породица може да функционише и деца да расту у здравом окружењу,“ закључивао је.
(Она.рс)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
