Сигмун Фројд је истицао да паметан човек никад не говори свима о две ствари.
Понекад нас управо оно о чему највише желимо да причамо може довести у непријатну ситуацију. Када нам се догоди велики успех, природно је да пожелимо да га поделимо са другима, баш као што једва чекамо да испричамо своје планове када смо узбуђени због онога што нас чека. Ипак, животна мудрост Сигмунда Фројда каже да би са две ствари требало бити посебно опрезан – сопственим успесима и плановима за будућност.
Идеја чувеног оснивача психоанализе говори о томе да не треба баш све делити са свима и управо она отвара занимљиво психолошко питање. Посебно када су у питању циљеви – истраживања су показала да у одређеним околностима јавно причање о намерама заиста може да утиче на то колико ћемо се трудити да их остваримо.
1. Не причајте свима о својим успесима
Прва ствар односи се на оно чиме се највише поносимо – наше успехе.
Људи се природно пореде са другима, па вест која за једну особу представља разлог за славље код друге може да пробуди сасвим другачија осећања. Напредовање на послу, велика зарада, куповина некретнине, срећна веза или неки други успех неће свако доживети на исти начин.
Управо зато причање о сопственим победама може изазвати завист код људи који своја достигнућа пореде са нашим.
Али из тога не треба извући закључак да своје успехе морамо да кријемо. Много кориснија порука јесте да треба бирати коме причамо о стварима које су нам важне. Постоји велика разлика између дељења среће са особом која нам искрено жели добро и потребе да своја достигнућа непрестано доказујемо пред свима. Успех не постаје мање вредан ако за њега не зна читав свет.
2. Будите опрезни коме откривате своје планове
Када донесемо велику одлуку – да ћемо покренути посао, смршати, написати књигу, променити каријеру или завршити важан пројекат – често имамо потребу да то одмах саопштимо другима.
Проблем настаје када причање о циљу почне да нам пружа део задовољства које би требало да дође тек након његовог остваривања.
И управо овде постоји истраживање које је вредно поменути.
Експеримент психолога Голвицера
Психолог Петер Голвицер са сарадницима објавио је 2009. године у часопису Псyцхологицал Сциенце истраживање састављено од четири експеримента. Резултати су показали да су одређене намере повезане са идентитетом, када су их други људи приметили и признали, биле преточене у акцију мање интензивно него када су остале непримећене.
Истраживачи су утврдили и нешто посебно занимљиво: признање других могло је да произведе преурањени осећај да особа већ поседује идентитет којем тежи. Другим речима, друштвено признање намере у одређеним околностима може да пружи део психолошког задовољства пре него што је посао заиста завршен.
То, међутим, не значи да је наука доказала једноставно правило „ако некоме кажеш свој план, нећеш га остварити“. Истраживање се односило на специфичне, идентитетски важне циљеве и ефекат није исти у свим ситуацијама.
Када је ипак добро говорити о својим циљевима?
Ћутање само по себи није рецепт за успех. Постоје ситуације у којима разговор о плановима може бити веома користан – посебно када се обраћамо особи која нам може пружити конкретну помоћ, стручно мишљење или подршку.
Зато је можда важније питање коме говоримо него да ли говоримо.
Ако некоме кажете: „Једног дана ћу написати књигу“, и добијете похвале као да сте је већ написали, то није исто као када уреднику или особи којој верујете покажете првих 20 страница и затражите конкретан савет.
Психологија циљева такође показује да прецизно одређивање када, где и како ћемо нешто урадити може помоћи да се намера преточи у понашање. Такви конкретни планови у психологији се називају имплементационим намерама.
Не мора свако да зна шта планирате
Суштина ове популарне мудрости зато није у томе да човек треба да постане затворен, тајанствен или да никоме не говори ништа лепо што му се догађа. Поента је у дискрецији.
Не мора свако да зна колико сте успели, колико зарађујете, који је ваш следећи велики потез или шта покушавате да изградите. Најважније ствари можете поделити са људима којима верујете, док неке планове има смисла сачувати док не направе прве конкретне резултате.
А када је реч о циљевима, можда је најбољи принцип једноставан: мање енергије трошити на причање о томе шта ћемо урадити, а више на први конкретан корак који ће нас до тога довести.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
