Међу разним мистеријама и узнемирујућим причама које лебде Венецијом, у које становници и те како верују, налази се и једна прича о Палати Дарио, згради за коју говоре да је уклета с обзиром на тајне скривене унутар тих зидова. Ово додуше не спречава заинтересоване туристе да је посете.
Палата се налази на корак од цркве Санта Марија дела Салуте у Венецији, и окреће своју асиметричну фасаду ка Великом каналу. Градња је започета 1479. године, а палата је тренутно затворена за јавност, кријући у себи истине о "немилим догађајима" који су се десили власницима који су ту живели. Наводно су сви умрли након куповине ове виле.
Историја Ца' Дарија - палате од које се сви склањају
Зграда има своје корене у историји и економским односима које је Република Венеција имала са Истоком: град је имао чврсте везе са Константинопољем, престоницом Источног Римског Царства, који се сматра главним центром њене трговине са Источним светом.
Али 1453. године, након освајања Царства од стране султана Мухамеда ИИ, Цариград се нашао у рукама Турака са именом Истанбул: односи између Млечана и Турака сигурно нису цветали, а 26 година ратова донело је економију Серенисима на колена. Покушано је да се склопи мировни споразум, а Сенат је послао трговца, нотара и војводског секретара који је служио за Републику: Ђованија Дарија.
Било је то крајем седамдесетих година петнаестог века и Дарио се вратио кући са мировним споразумом и изузетно повољним економским споразумима. Важио је за хероја и носио надимак "спаситељ отаџбине".
Република му је дала и племићку титулу, земљу и велику своту новца. Дарије је стога одлучио да изгради палату и захвали граду: на фасади палате која гледа на Велики канал натпис „ЈОАННЕС ДАРИВС ВРБИС ГЕНИО” или "Ђовани Дарио, ал Генио делла цитта" што указује на то да је Дарије одао почаст и захвалност свом граду са изградњом зграде. Године 1479. наручио је архитекту и вајара Пјетра Ломбарду да изгради зграду. Када је умро пет година касније, његова ћерка Мариета Дарио наследила је палату, а затим је доспела у руке њеног мужа Винћенца Барбара.
Од његове смрти након банкрота, богата резиденција је све чешће прелазила од власника до власника.
"Проклетства" нису престала и трају су до данас: а нису утицала само на власнике који су живели унутар зидина, већ се чинило да се нешто страшно догодило сваком ко је купио ову резиденцију.
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
