Светлана Цеца Добрњак била је најлепша Југословенка између два рата и изузетно образована дама, ни тутула мисице је није заобишла
Стефанија Цеца Дробњак 1930. године однела је убедљиву победу на избору за Мис Краљевине Југославије, а потом је нашу земљу представља и на текмичењу за Мис света у Бразилу. Мало је рећи да је ова Београђанка остављала без даха својом лепотом господу из престонице, а њеном шарму није могао да одоли ни наш чувени књижевник Бранислав Нушић.
Управо он је био на месту председника жирија када се одлучивало о најлепшој Југословенки, а медијску подршку овој манифестацији која је трајала два дана давао је лист „Време“.
Како је Цеца проглашена најлепшом?
Остали чланови жирија били најбољи представници својих професија: Ђорђе Јовановић, вајар, др Влада Петковић, професор Универзитета и управник Народног музеја у Београду, Драги Стојановић, сликар и А.Б. Херенда, уредник листа „Време“.
– Тачно у подне 22. јануара 1930. жири је донео једногласну одлуку: друга пратиља била је из Сарајева – госпођица Милојка Ђуковић, а прва пратиља госпођица Јелена Богић из Београда.
– Част да додели титулу нове Мис Југославије припала је Браниславу Нушићу, који је ленту предао Београђанки – Стефанији Цеци Дробњак – навела је у једном интервјуу Лела Павловић, директорка Међуопштинског историјског архива града Чачка, која је ове информације изнела из архивске грађе.
Медији из целог региона брујали су о победи невероватне даме. Исте вечери када је добила титулу на улицама престонице окупљали су се младићи и око један сат иза поноћи певали су јој серенаде испод прозора. Међутим, жандарми су убрзо решили ситуацију и до упознавања није дошло.
Пореклом из чувених Дробњака
Стефанија је у интервјуу за "Време" открила да је пореклом од чувених Дробњака из Херцеговине. Њена фамилија се за време кнеза Милоша доселила у Београд, а деда и отац били су срески начелници. Са друге стране, мајка Цвета била је унука генерала и државног службеника Јована Белимарковића.
Рођена је 1912. године у Београду, а образовање јој је било веома битно, те се школовала у Трсту, Берну, Атини, као и у Риму.
Поред матерњег језика, говорила је и енглески, немачки, италијански и француски, а како је тада открила бавила се цртањем и сликањем, а такође је и свирала клавира.
Оно што се истицало у њеном изгледу била је витка линија, црна густа коса и тамне крупне очи, као и прелеп осмех.
Живот после рата је није мазио
Цецин живот после рата није био само сјај и гламур. Била је удата са Ромеа Адума, ратног пилота и капетана ЈАТ-а, који је 1952. године погинуо у авионској несрећи код Беча.
Иако је Адум био у милости тадашњих комунистичких власти, после његове смрти Стефанија се суочила са конфискацијом имовине. Заплењено јој је више кућа и станова. Захваљујући познавању неколико језика, добила је посао у југословенској амбасади у Немачкој, да би потом радила као преводилац на разним местима. Када је Тито умро, а она отишла у пензију, вратила се у Београд и настанила у кући њене мајке Цвете.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
