Дванаест модела вештачке интелигенције открило је да људи често бирају друштвено признање уместо истине. Сазнајте више о њиховим закључцима.
Дванаест модела вештачке интелигенције (АИ) замољено је да изнесу своја најконтроверзнија мишљења о човечанству. Већина њих дошла је до сличног закључка: људи често дају предност одобравању других у односу на тежњу ка истини, према писању портала Том'с Гуиде.
Вештачка интелигенција открила шта мисли о људима
У експерименту, чије је резултате објавио пројекат МоделЦомпаре, учествовали су ЦхатГПТ, Цлауде, Гемини и други модели вештачке интелигенције. Свакој неуронској мрежи постављено је исто питање три пута, уз захтев да формулише своје мишљење.
У 29 од укупно 35 одговора организатори су уочили заједничку тему: људи више вреднују припадност групи, друштвено признање и оправдавање сопствених поступака него истину и принципе. Штавише, седам модела вештачке интелигенције поновило је различите верзије ове идеје у сва три одговора.
Људи радије греше заједно него што су сами у праву
Неке неуронске мреже биле су посебно директне. Грок је изјавио да би људи радије грешили заједно него били у праву сами. Гооглеов Гемини сугерисао је да људи често користе интелигенцију не да би трагали за истином, већ да би оправдали одлуке које су већ донели на основу интуиције.
ДеепСеек је указао на склоност људи да бране постојећа уверења уместо да их критички преиспитују. Модел вештачке интелигенције Кими приметио је да људи готово сва своја уверења преузимају од окружења, погрешно верујући да су она резултат њиховог самосталног размишљања.
Цлауде изнео другачије мишљење о људској природи
Међутим, у једном од својих одговора Цлауде је изнео другачије мишљење, истичући да људи могу бити љубазнији и пристојнији него што сами мисле. Странци понекад показују несебичност, упркос уобичајеним негативним представама о људској природи. Ипак, у своја друга два одговора, овај модел придружио се општим критикама људског понашања.
Да ли вештачка интелигенција заиста може да процени човечанство?
Према наводима пројекта МоделЦомпаре, резултати експеримента не доказују да неуронске мреже имају сопствена уверења нити да могу објективно да процене људску психологију. Њихови одговори зависе од података на којима су обучаване и начина на који су питања формулисана, а подударање њихових ставова не значи нужно да су ти закључци поуздани.
Ипак, студија отвара занимљиво питање: у којој мери људи самостално доносе одлуке, а колико на њих утиче жеља да их други прихвате? Могуће је да тежња за уклапањем у мишљење већине понекад заиста надјачава жељу да се стварност разуме онаквом каква јесте, закључује Том'с Гуиде.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
