Иако је потицао из породице чије је презиме постало синоним за огромно богатство и политички утицај, Џеј је највећи део живота посветио сиромашним заједницама, здравственој заштити и правима радника
Џон Д. Рокфелер ИВ, који је средином шездесетих година прошлог века, као социјални радник и наследник милиона, одлучио да живи са рударима угља у Апалачима, а потом постао двоструки гувернер Западне Вирџиније и петоструки сенатор Сједињених Америчких Држава, преминуо је данас у свом дому у Вашингтону. Имао је 89 година.
Његова породица потврдила је смрт, а вест је саопштила представница породице Шели Роџерс.
Био је праунук и имењак оснивача компаније Стандард Оил, што муз је обезбедило националну препознатљивост чак и већу од тога што је обављао функцију гувернера своје државе, од 1977. до 1985. године.
За разлику од већине својих рођака, који су били повезани са Републиканском странком, Џеј Рокфелер био је демократа и током политичке каријере изградио је углавном либерални профил. Највећи део политичког ангажмана провео је у Сенату, где се посебно залагао за права ратних ветерана, доступније здравствено осигурање и безбедност рудара.
Рођен је 18. јуна 1937. године на Менхетну, као једини син међу четворо деце Џона Дејвисона Рокфелера ИИИ и Бланчет Фери Хокер Рокфелер. Његов отац био је познати филантроп и један од кључних људи заслужних за оснивање њујоршког Линколн центра. Породица га је звала Џеј, надимком који је требало да му помогне да изгради сопствени идентитет, независан од славног презимена.
Ипак, када је напунио 21 годину, одлучио је да прихвати пуно породично име и одговорност коју је оно носило. Школовао се на академији „Филипс Ексетер“, а потом на Универзитету Харвард, где је студирао језике и историју Далеког истока. Постдипломске студије наставио је на Јејлу, бавећи се историјом Азије и кинеским језиком.
Иако су му породично порекло и везе отварали бројне могућности, желео је да искуси живот изван света богатства. Једно време провео је у Јапану, где је живео са свега 50 долара месечно, а затим се прикључио Мировном корпусу и радио у програму за борбу против сиромаштва.
Преломни тренутак догодио се када је 1964. године отишао у Емонс, сиромашну заједницу у Западној Вирџинији. Већина становникаживела је од социјалне помоћи, многи нису знали да читају и пишу, а рудници угља били су затворени или су радили са минималним бројем запослених.
Мештани су у почетку били неповерљиви према човеку који је носио презиме Рокфелер. Ипак, након шест месеци успео је да организује први састанак заједнице, а потом је покренуо бејзболски тим за децу, удружење грађана, библиотеку и редовну аутобуску линију до Чарлстона.
Управо је то искуство, како је касније говорио, променило његов живот и уверило га да жели да се бави јавном службом.
Године 1966. преселио се у Чарлстон и ушао у политику као демократски кандидат за место у Представничком дому Западне Вирџиније. Касније је постао државни секретар, а 1972. први пут се кандидовао за гувернера. Изгубио је од републиканца Арча Мура, али се четири године касније поново кандидовао и убедљиво победио, уз подршку рударске индустрије.
Током првог гувернерског мандата противио се површинској експлоатацији угља због штете коју наноси земљишту и животној средини. Међутим, касније је ублажио став, тврдећи да су методе санације земљишта довољно унапређене. Критичари су његову промену политике називали опортунизмом.
Поново је изабран 1980. године, али је његов други мандат обележила тешка економска криза. Незапосленост у Западној Вирџинији достигла је 21 одсто, што је тада био највиши ниво у Сједињеним Америчким Државама, због чега је његова администрација била приморана на велика буџетска смањења.
Године 1984. изабран је за сенатора, а на тој функцији остао је наредних 30 година. Током сенаторске каријере председавао је одборима за трговину, обавештајне послове и питања ветерана, а реизабран је чак четири пута.
Посебно се залагао за доступније здравствено осигурање. Заједно са сенатором Едвардом Кенедијем подржао је здравствену реформу Била и Хилари Клинтон из 1993. године, која је на крају пропала због снажног противљења здравствене индустрије. Четири године касније био је један од аутора закона којим је успостављен Програм здравственог осигурања деце (ЦХИП), захваљујући којем су милиони деце из породица са ниским приходима добили приступ здравственој заштити. Подржао је и реформу здравственог системаБарака Обаме из 2010. године.
Након терористичких напада 11. септембра 2001. године, у почетку је подржао инвазију на Ирак, ослањајући се на тврдње администрације. Џорџа Буша да Садам Хусеин поседује оружје за масовно уништење. Међутим, неколико година касније, као председавајући Одбора за обавештајне послове, надгледао је израду извештаја у којем је наведено да је америчка администрација увукла земљу у рат на основу лажних претпоставки.
Рокфелер је био и један од најгласнијих заговорника строжих казни за кршење прописа о безбедности у рудницима. Након експлозије у руднику „Уппер Биг Бранцх“ 2010. године, у којој је погинуло 29 рудара, залагао се за одговорност руководилаца рударских компанија.
На изборима за Сенат трошио је огромне износе сопственог новца, због чега су га противници оптуживали да купује гласове. Није се извињавао због свог богатства и отворено је признавао да је један од најимућнијих сенатора.
Поред раскошне куће у Чарлстону, поседовао је имање од око 3.000 јутара у Западној Вирџинији, вилу у Вашингтону и ранч у Вајомингу.Ипак, упркос богатству и утицајном пореклу, највећи део политичке каријере везао је за Западну Вирџинију, државу у којој је, како је
говорио, пронашао свој животни позив.
Након смрти сенатора Роберта Бирда 2010. године, постао је најдуговечнији сенатор Западне Вирџиније. Није се кандидовао за шести мандат и повукао се из Сената у јануару 2015. године, у 78. години живота.
Био је ожењен Шерон Перси, ћерком сенатора Чарлса Персија, са којом се венчао 1967. године. Иза себе је оставио четворо деце и деветоро унучади.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
