На данашњи дан 1903. године убијени су краљ Александар Обреновић и краљица Драга Машин
На данашњи дан пре 122 године - 11. јуна по новом, односно 29. маја по старом календару, десио се трагични Мајски преврат када су у атентату, који је спровела организација Црна рука, предвођена Драгутином Димитријевићем Аписом, страдали краљ Александар Обреновић и његова супруга Драга Машин, иначе веома контроверзна историјска личност у модерној историји Србије.
Њихова љубавна прича била је бурна, пуна интрига, лажи, али и опсесивне љубави, подржавања у тешким тренуцима. Драга Машин била је старија, већ удата пре краља Александра Обреновића, знала је како да га зевде и држи уз себе. Нажалост, крај им је био трагичан, а њихови животи 120 година након смрти и даље интригирају људе.
Ко је била Драга Машин?
Александар Обреновић, налазећи се растрзан између сукобљених родитеља, краља Милана и краљице Наталије, остварује присне везе са дворском дамом своје мајке, Драгом Машин. У Александру се тада рађа замисао да мајку врати у Србију, након што ју је Милан протерао, јер би са њом допутовала и Драга. Међутим, удовица инжињера Светозара Машина долази у Србију и пре Наталије будући да је почетком октобра 1897. разрешена своје дужности, те је сама могла доћи у Београд. Из писама Александра сазнајемо да је био заљубљен у њу пуне две године, пре него што је у пролеће 1897. постала његова љубавница.
Родитељи су, ипак, за Александра имали другачије планове. Милан је још од од 1894. године радио на жендби Александра са немачком принцезом Александром од Шаумбург - Липе, док је Наталија покушавала обезбедити руску невесту. Уместо тога, Србијом је 8. јула 1900. године одјекнула вест о краљевој веридби. Од тада Драга је носила титулу „светла вереница“.
Ђорђе Генчић, тадашњи министар унутрашњих послова, безуспешно је покушавао да одговори, прво краља, а затим и Драгу од, већ наслућеног, сканалозног брака, до чијег склапања долази две недеље након веридбе - 23. јула 1900. године.
Кум новом краљевском пару био је руски цар Никола ИИ Романов. Пред венчање Александар је одржао говор у којем је рекао: "Ја са глава дома Обреновића и ја први имам право и дужност да водим бригу о судбини и будућности династије. Према томе, мишљење мога оца у делу женидбе ствар је споредна и од малог значаја. Мој отац није одговорио мојим жељама и ја сам га, као врховни командант, стога по праву и разрешио дужности команданта активне војске."
Брак је био двојако примљен у политичкој јавности: патријархални Београд није желео да прихвати краљицу сумњивог морала и дванаест година старију од краља. Кабинет Владана Ђорђевића подноси оставку, Милану и Наталији, који су се противили женидби, забрањен је повратак у земљу, а радикали, који су пресудом Преког суда 1899. били затворени, као и они који су пребегли у иностранство, желели су да искористе новонасталу ситуацију и, прихватањем краљице, поново појаве на политичкој позорници.
Када се удала за Александра, Драга је уверила краља да је у другом стању већ меесец дана. Трудноћу је потврдио француски лекар Коле. Међутим, краљица Наталија је издејствовала долазак Сњегирева, руског доктора, који је открио превару Драге, која је планирала да краљу подметне дете своје сетре Христине. Ово је представљало велики скандал за Србију. Александар, заслепљен Драгин ликом и њеним утицајем, наседа на њене нове преваре и за главног кривца сматра француског лекара, који је погрешно проценио Драгино стање. Код српске краљице потпуно је преовладао лични интерес и она ће, занајући да је нероткиња и да не може родити престолонаследника, покушати да издејствује да њен млађи брат Никодије Луњевица путем усвајања заузме то место.
Мајски преврат: Тела бачена са балкона
Услед честих сукоба Намесништва и владе око првенства у војсци Србије, дошло је до попуштања дисциплине и јачања мисли да војска може постати важан чинилац у политичком животу државе. Још 1901. године почела је међу одређеним официрима, који су били незадовољни владавином краља Александра, да се кује завера о његовом уклањању са престола.
Ова група је намеравала да убије краља на дворском балу, то није учињено, али је завера све више расла. На чело завереника дошао је Драгутин Димитријевић Апис.
За заверу се брзо прочуло, али Александар, иако је добио информације о немилом плану који је осмошљен за његово убиство, није одреаговао сматрајући да је ово само једна у низу завера које ће пропасти. Завереници су, такође, успоставили везу и са Петром Карађорђевићем, који ће, након зверског убиства владарског пара Србије, доћи на престо Србије.
У ноћи између 29. и 30. маја група завереника, предвођена Аписом, насилно је упала у српски двор. Александар и Драга нису одмах пронађени, већ тек у поновном претраживању њихових одаја, сакривени у тајној просторији своје спаваће собе. Када их је краљев ађутант позвао да се предају, завереници су запуцали на Александдра и Драгу, који су пали смртно погођени. Затим су њихова крвава беживотна тела бачена са балкона у башту двора. Овај догађај, којим је на тако бруталан начин окончана владавина Обреновића, у историји је познат као мајски преврат.
Гробна места последњих Обреновића до скора нису била позната, јер официри нису желели да народ осети монархистичку наклоност, Обреновиће начини националним херојима и крене на учеснике завере. Осамдесетих година су несрећном краљевском пару подигнути надгробни споменици и они се данас налазе у цркви Светог Марка на Ташмајдану.
(Блиц Жена)
