Маргарет Аргил, позната као 'прљава војвоткиња', суочила се са срамотом након што је њен дневник открио више од 80 љубавника и скандалозне фотографије.
Маргарет Аргил, војвоткиња која је остала упамћена као „прљава војвоткиња“, деценијама је била предмет скандала и јавне осуде. Прича о њеном бурном животу, бројним љубавницима и контроверзном разводу шокирала је британско друштво, а међу доказима против ње нашле су се и чувене полароид фотографије.
Али иза скандала крила се и прича о аристократкињи чији је живот био много сложенији од таблоидске етикете која ју је пратила до краја.
Родитељи су је запостављали у детињству
Тешко је донети коначан суд о Маргарет: да ли је била озлоглашена проститутка или жртва менталне болести која ју је терала у постеље мушкараца – како оних блиских, тако и потпуних странаца – у потрази за утехом и топлином коју није добијала од родитеља? Било како било, авантуре које су јој пружале радост и задовољство почеле су још у њеној најранијој младости.
Годинама касније, ц́ерка Џорџа Вигама (председника компаније „Целанесе”) и његове супруге Хелен Ман присец́ала се: била је то имуц́на, али дубоко несрец́на девојчица. Родитељи су увек били заузети, па су јој, уместо да је посец́ују у приватној школи „Хјуит”, слали дизајнерске хаљине како би је развеселили.
А када ју је мајка коначно одвела на одмор у елитно летовалиште Бембриџ, за њено васпитање вец́ је било прекасно. Опијена мирисом свиле коју су јој родитељи поклонили и занесена сновима о вечној љубави, петнаестогодишња наследница је током одмора упознала филмског глумца Дејвида Нивена.
Између младих људи се развила романса која је кулминирала непланираном трудноц́ом, и то право пред очима њене мајке Маргарет. Она је хитно одвела ц́ерку у лондонску клинику, где је извршен абортус.
Маргаретини биографи су уверени да је управо тада нешто у психи младе девојке почело да пуца: убрзо је почела да пише дневник о својим авантурама и радо даје интервјуе о томе како је бити најпривлачнија жена у земљи, али се никада није сец́ала дана када је изгубила дете и своју прву, а можда и једину љубав.
Маргарет више никада није видела Нивена, а посетила га је само једном – на његовој сахрани. У том судбоносном тренутку родила се нова Маргаретина личност – потпуна супротност оној девојци коју је мајка застрашивала.
Имала је многобројне удвараче и прилике
Мајка ју је одгајала тако строго да се као дете ретко смејала, због чега су је чак водили код лекара. Лекар јој је дијагностиковао необичан недостатак смисла за хумор и препоручио гледање филмова Чарлија Чаплина. Маргаретина мајка критиковала ју је због сваког покрета, речи и погледа.
„Никада нец́еш ништа постиц́и ако тако муцаш”, стално је говорила наследници, која је управо због сталних прекора почела да заплиц́е језиком.
Али након абортуса, све се променило. Маргарет је преко ноц́и постала најпопуларнија девојка у граду, а затим и у целој земљи.
Представљена је краљевској породици на балу дебитанткиња, након чега је проглашена за најпожељнију удавачу.
Чланови краљевске породице, славни глумци, спортисти и наследници најбогатијих породица из Британије и Америке надметали су се за њену наклоност – сви су сањали о томе да освоје Маргаретино срце и добију тренутак њене пажње. Коначно се осетила вољеном и одлучила да ц́е од сада сама бирати свој животни пут.
Уследио је низ пролазних и бурних романси: прво са принцом Алијем Каном, бароном фон Брабусом и херојским авијатичарем Гленом Кидстоном, а затим и са Чарлсом Гревилом, седмим грофом од Ворвика.
Маргаретини родитељи, који више нису могли да је обуздају, одахнули су: чинило се да ц́е се њихова ц́ерка коначно скрасити и постати узорна супруга грофу, чију је брачну понуду неочекивано прихватила. Међутим, она је исто тако нагло раскинула веридбу и побегла у загрљај голферу и љубавнику Чарлсу Свинију.
Брак се завршио и потпуно се променила
Венчање је било екстравагантно и упадљиво, баш као и љубавна веза тог одбојног пара „златне деце”. Ниједно од њих није марило за моралне норме, а обоје су радо расипали очев новац и живели раскошним животом.
Око три хиљаде лондонских посматрача блокирало је саобрац́ај у центру града само да би видело како се удаје несташна Маргарет. Прича се да су се људи чак кладили на исход церемоније: хоц́е ли неукротива млада побец́и?
Не само да није побегла, вец́ је била и заиста верна супруга Чарлсу. Бар неко време. Њихов брак је уништен низом од осам побачаја и рођењем мртвог детета; тај губитак је заувек раздвојио Свинијеву и Маргарет.
На тајном саветовању своје породице која се распадала, одлучили су да срец́у потраже у туђим креветима. Временом су добили сина Брајана и ц́ерку Френсис Хелен, мада нико није био сасвим сигуран да ли им је Чарлс заиста био отац.
Однос супружника дошао је до преломне тачке након једне несрец́е, после које Маргарет не само да је почела да има много више љубавника, вец́ је престала и да их крије.
Једном приликом је пала у окно лифта, успевши у последњи час да се ухвати за сајлу. Према неким извештајима, будуц́а војвоткиња је задобила тешку повреду главе и потпуно изгубила сличност са оном прогоњеном девојчицом каква је била у детињству.
Изгубила је чуло укуса и мириса, али јој се нимфоманија погоршала, достижуц́и размере које су биле рекордне чак и за саму Маргарет.
Након развода, више није имала разлога да чува остатке свог брачног угледа, па се ова припадница високог друштва препустила необузданом животу. Отворено је прихватала удварање славних мушкараца, бирајуц́и своје блиске пријатеље према правилу: „Што си славнији, чешц́е ц́еш ме посец́ивати.”
Маргарет није имала одређени тип мушкарца који је желела, али је помно пратила рубрике са трачевима и шармирала оне који су обец́авали успех у високом друштву.
Добила је прилику да стекне племићку титулу
Супротно гласинама, Маргарет се није затварала у хотелске собе или свој дом са свим својим пријатељима. Са некима је била само у пријатељским односима; са другима је повремено одлазила на вечеру како би побегла од бурних ноц́и и разговарала о друштвеном животу.
Један од таквих пријатеља био је Даглас Кембел, 11. војвода од Аргајла, који је започео њихово пријатељство жалец́и се њој на свој живот.
Жена му је била права аждаја, дугови су се нагомилали, а пет година проведених у војном заробљеништву потпуно га је сломило...
Маргарет се сажалила на несрец́ног војводу и затражила од оца сто хиљада фунти како би му спасила углед. Али Даглас је имао другачије планове за њу: понудио је руку и срце краљици лондонског високог друштва како би јој обезбедио племиц́ку титулу која јој је недостајала да би заокружила свој успех, а себи осигурао неограничен приступ њеном богатству.
Маргарет је пристала на брак који је био користан за обе стране, али пре него што је стигла да са пријатељима прослави прву годишњицу своје титуле војвоткиње, упознала је праву страну супругове личности.
Према Маргаретиним сец́ањима, чим је одбила да плати његове дугове (након што је претходно три године савесно покривала Дагласове финансијске губитке), он је побеснео, одао се алкохолу и почео да узима прекомерне количине лекова који су му пружали тренутни осец́ај еуфорије.
Разјарени војвода почео је да трага за компромитујуц́им детаљима о својој непокорној супрузи, а таквих информација је вец́ било напретек.
Сви Маргаретини пријатељи знали су да она своје „пријеме” са омиљеним мушкарцима започиње вец́ у девет ујутру, посвец́ујуц́и дане и ноц́и уживању. Чувену енглеску пословицу „Иди рано у кревет” тумачила је на свој начин: „Иди рано у кревет – и то често.”
Компромитујући доказ о љубавним аферама
У своје „слободно” време испробавала је хаљине и накит, мењајуц́и омиљене комаде и одевне комбинације уз невероватну раскош. Једина ствар којој је војвоткиња остала верна до краја живота била је њена бисерна огрлица, коју је носила у три низа и никада је није скидала.
Иронично, тај једини предмет њене оданости постао је њен џелат, јер ју је управо он убрзо довео на лош глас као „прљаву војвоткињу од Аргајла”.
Становници замка Аргајл свакодневно су посматрали како се све више мушкараца мота око врата одаја господарице имања. Неки су били славни, а неки чак и припадници владајуц́е елите – нико није могао да одоли овој дами из високог друштва. Једног дана, Маргарет је затечена нага поред базена: такмичила се у пливању са локалним седамнаестогодишњим младиц́ем, након чега се повукла у своје одаје.
Прикупљање ових извештаја од подређених било је лако. Даглас је намеравао да покрене тужбу, покушавајуц́и да по сваку цену извуче новац који му је био потребан од своје супруге.
Уз помоц́ бравара, провалио је у Маргаретин стан и открио њено скровиште. Унутра се налазио дневник са пописима најмање осамдесет њених љубавника, као и озлоглашене полароид фотографије које су документовале њене прељубе.
Фотографије су приказивале војвоткињу у, најблаже речено, компромитујуц́им позама и у друштву више мушкараца. Глава једног од њених љубавника била је одсечена на снимку, због чега је добио надимак „коњаник без главе”.
Ипак, идентитет тог мушкарца је на крају утврђен: био је то Данкан Сендис, државни секретар за колоније и зет Винстона Черчила. Аматерски фотограф који је овековечио ту интимну сцену био је глумац Даглас Фербанкс Млађи.
Умрла је сама у купатилу
На суду, војвода од Аргајла је махао фотографијама пред поротом и читао имена мушкараца које је његова супруга поменула у својим мемоарима. Ефекат је био поражавајуц́и: Маргарет не само да је морала да исплати бившем супругу новац који је тражио, вец́ је морала и да прихвати надимак „Прљава војвоткиња”.
Слава о којој је маштала као племкиња претворила се у срамоту. Могла је да оспори судску одлуку, тврдец́и да се њено лице не види на фотографијама коришц́еним као доказ. Међутим, око врата жене на фотографији блистала је управо она бисерна огрлица од три низа коју је Аргајл носила чак и када је била потпуно нага.
Прича се да ју је Маргарет носила и у тренутку смрти, када се оклизнула на мокром поду купатила и ударила главом.
Последње дане провела је у самоц́и и потпуној немаштини. Породица није желела да комуницира с њом, родитељи су јој одавно преминули, а списак љубавника се знатно проредио.
Војвоткиња никада није научила да зарађује за живот; објавила је само једну књигу мемоара, а хонорар од ње је брзо потрошила.
Рођаци су јој купили мали стан и плац́али куц́ну помоц́ницу — једину жену која је остала уз Маргарет до самог краја. „Прљава војвоткиња” никада није доживела љубав о којој је маштала у младости, па чак ни научила сама да скува чај — читав живот је протрац́ила у туђем наручју и играма далеко прљавијим од надимка који је носила.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
