Ако постоји емоција са којом је тешко носити се, то је бес.
Док одрастамо, уче нас да испољавање беса значи да смо проблематични или лоши. Али бес није искључиво мана. То је важан гласник који се појављује када смо повређени или када нам је нанесена неправда.
Као психолошкиња и терапеуткиња фокусирана на емоције са више од 20 година искуства, др Џули Фрага је видела колико наш однос према бесу утиче на начин на који му приступамо.
"Они који избегавају ову емоцију често се осећају заглављено и беспомоћно. Они који се спријатеље са својим бесом могу да искористе његову поруку. Када се њиме мудро рукује, бес помаже да решимо конфликте, донесемо добре одлуке и заузмемо се за себе“, каже она за ЦНБЦ и представља пет начина на које емоционално интелигентни људи управљају својим бесом:
1. Именују свој бес уместо да га потискују
Већина људи повремено потисне бес. На пример, ако вас партнер наљути на забави, можда ћете прећутати све док не стигнете кући.
"Међутим, стално потискивање беса може лоше утицати на ментално здравље. Повезано је са раздражљивошћу, осећајем кривице, смањеним задовољством животом и депресијом.“
Емоционално интелигентни људи не дозвољавају да потискивање постане норма. Уместо тога именују свој бес – процес познат као "етикетирање афекта“. Именујући бес, потврђујемо да постоји, да је стваран. Такође, то смирује мозак, чиме се ублажавају интензивне емоције.
2. Не искаљују бес, већ причају о њему
Увреде, лупање вратима, викање су само неки од начина на које се бес искаљује на штетан начин. Емоционално интелигентни људи не ослобађају бес тако. Они га користе као алат, не као оружје.
"Бес је ту да нас заштити, зато се и јавља када нас неко не поштује, изда наше поверење или пређе границу. Разумно управљање бесом значи изражавање речима, а не поступцима. Ипак, страх од тога да ћемо бити одбачени, погрешно схваћени или окривљени може отежати изражавање. Ако је бес био забрањен док сте одрастали или је приказиван на застрашујуће начине, ћутање може деловати сигурније од проговарања“, каже др Фрага и предлаже два начина да започнете разговор:
- "Волела бих да разговарамо о нечему што ме узнемирило…“
- "Тешко ми је да ово кажем јер ми је стало до тебе. Осетила сам бес када…“
3. Преузимају одговорност за свој бес
Они који препознају свој бес не сваљују кривицу на друге. Уместо тога преузимају одговорност. Поставите себи два питања:
- "Шта је ван моје контроле?“
- "Шта је у оквиру моје контроле?“
"Не можете натерати некога да се извини нити га присилити да се промени. Ако трошите енергију на изгубљене случајеве, само ћете погоршати фрустрацију и негативна осећања.“
Али зато у вашој моћи јесте начин на који управљате својим бесом. Чак и мали кораци праве разлику. Неколико дубоких удаха може да смири. Разговор или порука пријатељу помажу да издувате фрустрацију. Шетња у природи снижава ниво кортизола и ублажава стрес.
"Кад се фокусирате на оно што можете да учините, осећате се снажније и самоувереније.“
4. Претварају бес у активизам
Кроз историју бес је био и покретач друштвених промена и помоћи онима којима је потребна. Другим речима, бес може да подстакне активизам, волонтирање и залагање за заједницу.
"Дозволите свом бесу да вас инспирише тако што ћете пронаћи начин да помогнете својој заједници. Ако вас, рецимо, љути економска неправда, бацање хране или проблеми у јавном здравству, размислите о волонтирању у организацији која промовише ставове које подржавате или се прикључите азилу за животиње. Ако немате времена, чак и мала донација некој доброј ствари има смисла.“
Позитивне акције дају смисао вашем бесу. Укључивање у заједницу показује емпатију, што може да побољша расположење. А време проведено с људима сличних вредности подсећа вас да нисте сами. Проверите која су 4 начина да бес избаците из главе.
5. Препознају да је бес мудар учитељ
Пошто бес често делује лоше, лако га је означити као негативну емоцију. Можда помислите да вас осећај беса чини лошом особом. А то уверење може вас спречити да истражите и разумете шта вам емоција заиста поручује.
"Емоционално интелигентни људи знају да бес није критичар – већ учитељ. Користе алате попут саморефлексије да продубе однос с њим“, каже др Фрага и напомиње да поставите себи следећа питања:
- "Шта мој бес покушава да ми каже?“ Можда вам сигнализира да нешто мора да се промени или да неки однос више не функционише.
- "Да ли је мој бес повезан с ранама из прошлости?“ На пример, ако сте били лоше третирани као дете, можда сте данас посебно осетљиви на одбацивање.
Када дешифрујете поруку свог беса, можете да се заузмете за себе и донесете одлуке које вам користе.
"Можда ћете прекинути токсично пријатељство, дати отказ на лошем послу или почети терапију како бисте залечили старе ране. Бес није непријатељ. Када с њим поступамо саосећајно, постаје гориво за лични раст и помаже нам да процветамо.“
(Сенса)
