ДА ЛИ ЈЕ ТОЛКИН ЗАИСТА ГОВОРИО СРПСКИ ЈЕЗИК: Ево како је аутор "Господара прстенова" и "Хобита" био повезан са нашом земљом

Према неким тумачењима, "Господар прстенова" је ништа друго до трансформација бурних историјских дешавања која су задесила Србију у Првом светском рату

Oglas

Током рутинске процене имовине једне куће у Бристолу, у Енглеској, пронађено је најстарије издање романа "Хобит" Џона Роналда Руела Толкина, и то у беспрекорном стању, а недавно је продато на аукцији за импресивних 50.000 евра. Проценитељка Кејтлин Рајли дошла је до изузетно вредног открића на сасвим обичној полици с књигама, где је нашла примерак првог издања из 1937. године, које је штампано у само 1.500 примерака, преносе светски медији.

Велики успех

Верује се да је свега неколико стотина сачувано до данас, и то углавном у лошем стању, јер су многи примерци припадали деци и показивали трагове коришћења. Роман је одмах постигао успех, па је друго издање уследило само неколико недеља касније. Кључна разлика између првог и другог издања јесте у илустрацијама - у првој тури биле су црнобеле, да би се у следећој појавиле у боји, када је издавач схватио да има бестселер у рукама.

До данас је, међутим, тај роман доживео бројна издања и продат је у више од 100 милиона примерака широм света.
Ово ретко прво издање продала је аукцијска кућа "Ауктионеум" из Бристола, а један сличан примерак продат је 2015. године у лондонској кући "Сотби" за чак 160.000 евра. Тадашњи примерак имао је и оригиналну заштитну корицу, као и посвету Толкина са четири реда исписана вилењачким писмом.

Откриће Кејтлин Рајли је тим значајније што се не зна много о претходном власнику куће, који је преминуо, а имовина је поверена извршитељу тестамента. Ипак, зна се да је књига некада припадала чувеном ботаничару Хуберту Преслију, професору са Универзитета у Бристолу. Постоји чак претпоставка да је Пресли можда познавао Толкина, можда чак и преко заједничког пријатеља С. С. Луиса, писца "Летописа Нарније". Било како било, власници овог ретког примерка "Хобита" очигледно нису били страствени читаоци: књига је у толикој мери очувана да можда никада није ни прочитана, или је читана изузетно пажљиво.

Мит или не?

А сад да се вратимо на почетак приче... Два имена која су нас изненадила јесу америчка легенда хорора, глумац Винсент Прајс, и велики књижевник Џ. Р. Р. Толкин.

Мало је познато да је славни аутор знао српски језик, а био је фасциниран и српском традицијом, пре свега као неизоставним делом словенске митологије. Толкин је учествовао у Првом светском рату, међутим, недавно се појавила прилично занимљива паралела према којој је његово најпознатије дело, епска фантастика "Господар прстенова", ништа друго до трансформација бурних историјских дешавања која су задесила Србију у свет легенде. Отуд није згорег напоменути да постоји само једна земља из периода Великог рата која по свом необичном географском положају и специфичној историји крајње бајковито одговара Округу. За житеље Европе у том периоду та земља је исто тако мала и непозната, а њени житељи такође обрађују земљу и живе у селима као и Хобити. Та земља је Србија. Међутим, ово све није баш тачно, већ је мит и слободно тумачење његовог писма упућеном свештенику Роберту Марију, унуку првог уредника Оксфордског речника.

Толкин говори да је у младости покушао да учи српски и руски, те да није савладао ниједан од та два језика, али да према њима "осећа страхопоштовање истоветно као према звуку виолине".

- Волим музику, али немам никакав таленат за њу; и напори уложени да бих научио да свирам виолину у младости оставили су ме само с осећањем страхопоштовања у присуству виолиниста. Словенски језици су за мене готово у истој категорији. Окушао сам се у многим језицима у своје време, али никако нисам лингвиста у уобичајеном смислу те речи; и време које сам некада потрошио покушавајући да савладам српски и руски језик нису ми оставили никакве практичне резултате, само снажан утисак о структури и естетици речи - наводи се у преписци.

Како је настао бог Радгост

Још један устаљени мит у домаћој јавности јесте да је Толкин за своју митолошку потку инспирацију пронашао у словенској митологији. У бројним тумачењима порекла неких имена и појмова из његовог стваралаштва постоји једно званично објашњење, које каже да је Толкина словенска митологија (можда) инспирисала за име бога Радгоста, које је пронашао у трећем тому "Тевтонске митологије" Јакоба Грима, а које је искористио за свог чаробњака Радагаста.

(Курир)