Године 1687, током изведбе "Те Деума" у Паризу, композиције написане у част опоравка краља Луја XИВ, догодио се кобни ударац.
Француски композитор и дворски музичар Жан-Батист Лили доживео је једну од најбизарнијих смрти у историји класичне музике- смртно се повредио сопственом диригентском палицом.
Године 1687, током изведбе "Те Деума" у Паризу, композиције написане у част опоравка краља Луја XИВ, Лили је дириговао на тада уобичајен начин. Уместо лагане палице какву данас познајемо, диригенти су тада користили тешки штап којим су ударали о под како би одржавали ритам. У једном тренутку Лили је промашио под и јако ударио сопствено стопало.
У почетку се чинило да је реч о безазленој повреди, али рана се убрзо инфицирала. Развила се гангрена, а лекари су предложили ампутацију ноге како би му спасили живот. Лили је то одлучно одбио, делом и зато што је био страствени плесач, те није могао да замисли живот без могућности кретања и наступа.
Инфекција је наставила да се шири, а композитор је преминуо неколико недеља касније, у марту 1687. године. Његова смрт често се наводи као разлог због ког је поступно нестала пракса ударања штапом о под, а у диригентску употребу је ушла лагана палица, преноси Индеx.хр.
Лили, који је био кључна фигура француског барока и апсолутни владар музичког живота на двору Луја XИВ, тако је остао запамћен не само по операма и балетима, већ и по несвакидашњем крају који је заувек обележио историју дириговања.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
