Академик Владета Јеротић објаснио је како несвесни обрасци из детињства утичу на избор партнера и зашто многи бракови данас не опстају.
Када бирамо партнера, волимо да верујемо да је пресудила хемија, случајан сусрет или судбина. Ипак, иза већине љубавних избора, како су показала бројна психолошка истраживања, стоје дубоки обрасци из детињства и утицај породице.
Пре само једног века, о избору супружника одлучивали су родитељи. Данас мислимо да смо слободни, али академик Владета Јеротић упозоравао је да ретко када бирамо потпуно спонтано – и да управо ту лежи разлог због ког многи бракови пуцају.
„Сваки мушкарац носи жену у себи“
Јеротић је често објашњавао да свако од нас у себи носи и мушки и женски принцип.
- Сваки мушкарац носи жену у себи. Физиолошки, хормонално и психички. То је анима, жена у мушкарцу. Исто тако, жена носи мушкарца у себи и то психолози зову анимус. Каква ће бити динамика у току живота врло је различито и зависи од личних потенцијала, од тога како ће да се помире жена и мушкарац у нама – говорио је академик Јеротић
Другим речима, партнера не бирамо само очима и срцем, већ и кроз несвесне механизме који су формирани још у детињству.
Један тест пре брака: Погледајте га кад попије
Академик је младим девојкама давао врло конкретан савет – да пре одлуке о удаји обрате пажњу на понашање партнера у кафани или ресторану, када попије.
– Довољно је да буде и полупијан. Такав ће вам бити и у браку – упозоравао је.
Посебно је истицао поражавајући образац који се често понавља: ћерка алкохоличара, која је гледала оца како малтретира мајку, касније се удаје за мушкарца са истим проблемом.
– Као нека коб. То је несвестан избор партнера, негативна законитост – објашњавао је Јеротић.
Зашто су некада бракови трајали дуже?
Говорећи о прошлим временима, Јеротић је подсећао да избор партнера раније није био индивидуална одлука. Очеви су бирали зетове и снахе из породица у којима није било душевних болести, алкохолизма, епилепсије или тешких заразних болести попут туберкулозе.
Није, како је наглашавао, реч о носталгији за патријархатом, већ о одговорности и процени породичног порекла.
- Отац је знао за кога ћерка не треба да се уда или кога да син ожени. Бирао је снахе и зетове из породице у којој нема душевних болести, алкохолизма, падавице, туберколозе. Деца су била послушна. Не значи да тада није било сукоба у браку, али далеко мање. Најприроднији начин је млад брак и 2.000 година је било тако. Млади родитељи се играју са својом децом. То се зове хомо луденс – човек који се игра - тврдио је.
Четири нивоа комуникације без којих брак не опстаје
Према Јеротићу, у сваком браку постоје четири кључна нивоа односа:
духовни
интелектуални
емотивни
физички
За стабилан и здрав брак, бар два од ова четири нивоа морају функционисати. Када један ослаби, партнери би требало да улажу напор у остале сегменте односа.
Суштина је, како је говорио, у личном раду и индивидуацији – у томе да свако ради на себи, а не да очекује да га брак „спасе“.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
