Јесен дефинитивно није време када башту треба потпуно препустити природи.
Иако се сезона интензивног раста завршава, биљке и земљиште и даље захтевају пажњу како би спремно дочекали зиму.
Управо у септембру и октобру прави је тренутак да се уклоне биљни остаци, побољша квалитет земље и обезбеде хранљиве материје које ће бити важне за наредну сезону.
Ипак, није свако ђубриво погодно за примену у ово доба године. Док се током пролећа и лета често користе препарати који подстичу раст лишћа и нових изданака, јесењи радови углавном су усмерени на очување плодности земљишта и припрему вишегодишњих биљака за хладне дане.
Постоји пет врста материјала које могу бити посебно корисне, али је важно да их примењујете у складу са потребама биљака и карактеристикама земљишта.
1. Минерална ђубрива богата калијумом и фосфором
Калијум и фосфор имају важну улогу у развоју биљака, а ђубрива која их садрже могу бити корисна у јесен, нарочито за вишегодишње културе и воћке. Фосфор доприноси развоју корена, док калијум учествује у регулацији воде и бројним процесима који помажу биљкама да се прилагоде неповољним условима.
За разлику од ђубрива намењених интензивном расту лишћа, у јесен се често бирају препарати са мањим уделом азота. Превише азота може да подстакне развој младих изданака који неће имати довољно времена да одрвене пре мраза.
Ипак, није потребно потпуно избегавати азот у сваком случају. Његова примена зависи од врсте биљке, стања земљишта и конкретног ђубрива, па је најбоље придржавати се препорука произвођача и резултата анализе земљишта.
2. Компост за боље и плодније земљиште
Компост је један од најкориснијих додатака за јесење радове у башти. Настаје разградњом органског материјала, попут лишћа, покошене траве и биљних остатака, а правилно припремљен може да побољша структуру земљишта и допринесе његовој плодности.
Додавање зрелог компоста помаже лакшим земљиштима да боље задржавају влагу, док тешка и збијена земља може постати растреситија и погоднија за развој корена. Осим тога, компост доприноси активности корисних организама у земљишту.
Распоредите га у танком слоју по површини земље или га, у зависности од намене парцеле, благо умешајте у горњи слој. Важно је да користите добро разграђен компост, а не свеже биљне остатке који још нису завршили процес разградње.
3. Зрео стајњак за обнову хранљивих материја
Стајњак се традиционално користи за побољшање плодности баштенског земљишта, али је важно одабрати прави тренутак и одговарајућу врсту. Добро згорео, односно зрео стајњак, може да обогати земљу органском материјом и обезбеди хранљиве елементе који се постепено ослобађају.
Најчешће се користи приликом припреме повртњака и празних леја за наредну сезону. Распоредите га по површини и, када је то потребно, унесите у земљиште према препорученој количини.
Свеж стајњак не треба стављати директно уз корен или стабљику биљке, јер висока концентрација хранљивих материја и процес разградње могу да оштете осетљиво биљно ткиво. Такође, претеривање са стајњаком може довести до вишка азота и фосфора у земљишту. Зато је важно узети у обзир шта је на тој површини раније гајено и колико је органских ђубрива већ додато.
4. Пиљевина и дрвна сечка као заштита земљишта
Пиљевина и уситњено дрво могу да се користе за малчирање, односно прекривање површине земљишта. Овај слој помаже у очувању влаге, ублажава температурне осцилације и може да успори раст корова.
Ипак, треба разликовати малчирање од ђубрења. Свежа пиљевина, нарочито ако се умеша у земљу, може привремено да смањи доступност азота биљкама док је микроорганизми разграђују. Због тога је боље да се користи као површински слој или да се претходно компостира.
За јесењу заштиту леја и простора око дрвећа може бити практичнија крупнија дрвна сечка. Не треба је нагомилавати непосредно уз стабла и коренов врат, јер стална влага на том месту може погодовати појави проблема са кором.
5. Дрвени пепео за земљиште којем недостаје калијум
Пепео од чистог, необрађеног дрвета садржи одређене количине калијума и калцијума, због чега може бити користан додатак неким врстама земљишта. Осим што доприноси уносу минерала, повећава и пХ вредност, односно смањује киселост земљишта.
Међутим, управо због тог својства не треба га користити насумично. Ако је земљиште већ неутрално или алкално, додатак пепела може пореметити његову равнотежу и отежати усвајање појединих хранљивих материја. Посебно га треба избегавати око биљака које воле кисело земљиште, попут рододендрона, азалеја и боровница.
За ђубрење немојте користити пепео од фарбаног или лакираног дрвета, иверице, пластике и другог отпада. Такви материјали могу садржати штетне супстанце које не треба уносити у башту.
Шта не треба радити приликом јесењег ђубрења?
Најчешћа грешка је додавање свих доступних ђубрива без претходне процене потреба земљишта. Више хранљивих материја не значи аутоматски и здравије биљке. Превелике количине појединих елемената могу пореметити равнотежу у земљишту, а непотребно ђубрење повећава и ризик од њиховог испирања кишом.
Зато је корисно урадити анализу земљишта, нарочито ако се на истој парцели годинама гаје исте културе или ако биљке показују знаке слабог раста. На основу резултата лакше ћете одабрати одговарајуће минерално или органско ђубриво.
Не заборавите ни да јесење потребе нису исте за све биљке. Воћке, украсно жбуње, травњак и повртњак не захтевају идентичан третман, а код многих врста важније је правилно заливање, уклањање оболелих остатака и заштита корена него додатно ђубрење.
Правилно одабрани додаци могу да помогну у очувању плодности земљишта и припреми баште за наредну сезону. Најбољи резултат постиже се умереним приступом, узимајући у обзир врсту биљака, састав земље и ђубрива која су већ коришћена током године.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
