Cveće koje se ne poklanja na slavu kupujemo i ne sluteći šta simbolizuje.
Cveće koje se ne poklanja tema je o kojoj se posebno govori kada počne sezona slava. Buket je lep znak pažnje, ali prema starim verovanjima, jedan cvet nije najbolji izbor kada idete kod domaćina na slavu ili u goste.
Iako je lep, povoljan i dugo ostaje svež, za ovaj cvet vezuje se simbolika koja ga povezuje s tugom i žalovanjem. Naše bake dobro su znale zašto su ga izbegavale u pojedinim prilikama, a upravo zato vredi znati kakvo se verovanje krije iza ovog običaja.
Karanfil je cvet koji se vezuje za tugu
Karanfil je kod nas decenijama bio cvet žalosti. Nosio se na sahrane, na zadušnice i na komemoracije, a crveni karanfil se polagao uz vence na spomenike. Kad jedan cvet godinama viđate pored sveća i crnine, kuća ga više ne doživljava kao radost.
Ima tu i praktične logike. Odsečen karanfil izdrži i do dve nedelje, ne vene na suncu ni na mrazu, pa je bio idealan za grob. Zato su ga domaćice na selu pamtile kao cvet za pokojnike, a ne za žive. Isto važi i za hrizanteme, koje u Srbiji gotovo niko ne nosi u goste.
Zašto je karanfil cveće koje se ne poklanja za slavu?
Slava je dan za zdravlje, napredak i one koji su tu. Kad gost na vrata donese karanfile, starija domaćica čuje poruku tuge, čak i ako je gost to nimalo nije mislio. Verovalo se da takvo cveće uvodi žalost u kuću i da priziva bolest ili gubitak tokom godine.
Mlađi će reći da je to preterivanje. Možda i jeste, ali na slavi ne poklanjate cveće sebi, već domaćinu. Ako u kući živi baka od 80 godina, njen osećaj vredi više od vašeg ukusa.
Paran ili neparan broj cvetova: Običaj koji se i danas poštuje
Najveći problem nije sam cvet, problem je broj. Po narodnom verovanju, paran broj cveća nosi se samo na groblje, a živima se daje neparan: tri, pet ili sedam stabljika. Buket od deset ruža izgleda raskošno, ali starijima šalje istu poruku kao karanfil.
(Krstarica)
