Oglas
Oglas
· · Коментари: 0

Лепотица и звер су стварно постојали: Њихова ЉУБАВНА прича крије трагичн СУДБИНУ човека вукодлака

Вољена бајка је настала по истинитој причи

1700817050_Foto-Vikipedia-Profimedia-Walt-Disney-Co.-Courtesy-Everett-Collection.jpg
Фото Википедиа, Профимедиа - Wалт Диснеy Цо./ Цоуртесy Еверетт Цоллецтион
Oglas

Иза бајке "Лепотица и звер" крије се, као и у већини случајева, права прича о двоје стварних људи, а њихова судбина потреснија је од било чега што би неки сценариста могао да изрежира.

Права "звер" у овој људској судбини је Шпанац Педро Гонзалес, рођен на Тенерифима 1537. године, у време када је његово медицинско стање људима било необјашњиво. Патио је од хипертрихозе, односно, појачане маљавости. Данас имамо и узрок и решење тог проблема, а у оно време, Педро је просто био познат као "шумски човек" и звер.

Чудо природе

За Педра су његови савременици веровали да је "дивљи човек", средњевековно европско митско биће које је, према легендама, активно углавном ноћу, напада људе а понекад једе и живу децу.

Преокрет у Педровом животу настаје када је у кавезу, као примерак "дивљег човека" предат као поклон за крунисање француском краљу Анрију Валоа.

Наравно, на крунисању је настао прави циркус, и сви су се тискали да уживо виде примерак те застрашујуже звери. Потом је Педро заточен у дворској тамници где је предат на испитивање тадашњим врхунским научницима и лекарима. Водећи људи науке тада су схватили - не ради се ни о каквом митском бићу, већ о 10-годишњем детету који само има вишак маља. Данас хипертрихоза није толико неуобичајена, а постоје и начини да се ово стање доведе у ред. Међутим, у средњем веку, мало је људи боловало од ове болести забележено је свега педесетак случајева, од чега је Педро био први случај познат јавности.

Будући да је Педро био тако редак примерак, имао је ту "част" да постане посебно важан примерак бизарности у богатој краљевској ризници. Краљ га је и даље посматрао као чудо природе и над њим је спроводио експеримент слао га је код најбољих професора тог времена, правио од њега правог господина и променио му име у неко које звучи "господскије". Тако је убоги, необразован Педро растао у изузетног, префињеног џентлмена по имену Петрус Гонсалвус.

Петрус је био, показало се, изузетно интелигентан и врло је брзо учио. Течно је говорио три језика и ускоро је добио врло важне позиције на краљевском двору.

Фото: Википедиа

Дивљи човек звезда на краљевском двору

Када је краљ Анри Валоа умро, његова супруга, Катарина Медичи, пожелела је да настави експеримент и подигне га на виши ниво. Занимало ју је какву би децу могао да има "дивљи човек".

Дуго је бирала жену за свој експеримент, и одабрала ћерку једног дворјанина, лепу девојку која се такође звала Катарина. Обавестила је и Катарину и Петруса да ће бити венчани, али ни млада ни младожења нису знали са ким ће ступити у брак до самог венчања.

Дворски лекари шпијунирали су их прве брачне ноћи, уверени да ће се Петрус претворити у некакву звер услед ослобођене сексуалне тензије и да је питање да ли ће Катарина то преживети.

Фото: Википедиа

Међутим, Катарина се заљубила у Петруса. Живели су у срећном браку и слози. Онда је уследило разочарање за Катарину Медичи. Прва два сина овог пара нису наследила очеву хипертрихозу. Онда су стигле "добре вести" за Катарину наредна двојица синова и три ћерке наследили су појачану маљавост.

У међувремену, породица Петруса Гонсалвуса постала је права атракција, а сви су посматрани као звезде. На све то, Петрус је био изузетно образован те су он, Катарина и деца путовали Европом све док нису решили да се настане у Шпанији, где их је издржавало Војводство Парма. Међутим, није се све завршило као у бајци - петоро деце која су имала хипертрихозу морала су да буду прослеђена као егзотични поклони племићким породицама. То је сломило срце Петрусу и Катарини који су се одселили да живе крај језера Болсена у Италији.

Тамо су последњих пар година живота провели у миру. Последње што се зна о Петрусу је да је присуствовао крштењу свог унука 1617. године, а наредне године је умро. Кетрин је преминула 1623. године.

БОНУС ВИДЕО:

 

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Пошаљи коментар
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas