У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона, те да спада у огњевите свеце
Данас славимо Огњену Марију, коју многи обележавају и као крсну славу, а време на овај дан говори о томе каква је година пред нама.
У народу се верује да је Огњена Марија сестра Светог Илије и Светог Пантелејмона, те да спада у огњевите свеце. Огњену Марију славе сви који су имали штету од олуја и громова, због чега постоји народна изрека: "Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину."
Живот и мучеништво Свете Великомученице Марина
Света великомученица Марина, а у народу позната као Огњена Марија, рођена је крајем ИИИ века у јужној Анадолији, у граду Антиохији, у време цара Диоклецијана. Била је јединица незнабожачких родитеља. У 12. години се крстила, због чега ју је отац одбацио. Због своје вере у Господа, претрпела је тешке муке и била је посечена мачем у 16. години. Њене мошти су чудотворне и исцелитељне и као такве веома поштоване.
Народна веровања и празновање Огњене Марије
Огњена Марија се обележава и као слава. На овај дан нико не ради, посебно жене, јер се сматра да рад на овај дан не доноси срећу. Грмљавина на овај дан се сматра веома лошим знаком и предсказује глад и велике несреће. Уколико прође без олујног времена, верује се у напредак и благостање.
Такође, на Огњену Марију се не препоручује купање у великим водама – морима, рекама, језерима.
Народно веровање о муњама и громовима
Код Срба се муња повезивала са Огњеном Маријом, која је светитељка тамног, синкретичког, паганско-хришћанског порекла. Гром и муња су визуелне и акустичке атмосферске појаве које су у свести предака изазивале необичне представе. Грмљавина и севање муња често су се повезивали са чудима Светог Илије, или са имагинарним бићима попут ала и змајева.
Античко наслеђе у духовној култури
Античко наслеђе у духовној култури на овом простору данас је теже доказати, али без сумње је да су гром и муња били главна симболичка обележја врховних божанстава код Грка и Римљана (Зевса, Јупитера). Помоћу грома и муње многи пророци су предсказивали будућност, што је донекле сачувано и у српском фолклору, нарочито у вези са предањима о богу Перуну и светковању четвртка (Спасовдана), дана посвећеног том божанству.
(Еспресо)
