Џил Бранд, прва беба рођена уз помоћ гестацијског сурогатства, прославила је 40. рођендан.
Џил Бранд, која важи за прву бебу рођену уз помоћ гестацијског сурогатства, прославила је 17. априла свој 40. рођендан, обележивши тако не само важан лични јубилеј, већ и један од великих тренутака у историји модерне медицине.
Како је испричала у заједничком интервјуу са мајком Сенди за НБЦ Неwс, њен рођендан носи и посебно историјско значење, јер представља „први пут у људској историји да је жена родила бебу са којом није имала никакву генетску везу“.
Вест о овом јубилеју изазвала је велику пажњу, будући да прича о Џилином рођењу није само породична прича о љубави, губитку и нади, већ и сведочанство о храбрости људи који су одлучили да помере границе тадашње медицине.
Емотивна објава на Инстаграму
Џил Бранд се поводом овог јубилеја огласила и на Инстаграму, где је објавила исечак из свог телевизијског гостовања, уз емотивну поруку у којој је још једном истакла колико је прича о њеном рођењу посебна и важна.
„Почаствована сам што сам са својом мамом гостовала на @нбцнеwсноw да испричамо причу о томе како је настало #гестацијскосурогатство“, написала је она.
Додала је да је то „прича о креативности, упорности, мало дрскости, срећи и много љубави“.
У наставку објаве осврнула се и на своје родитеље, наглашавајући колико је захвална што их је имала.
„Колико сам само срећна што имам такве родитеље? За тебе, тата. Мама и ја чувамо твоје наслеђе.“
Годинама је живела далеко од рефлектора
Иако данас и сама има троје деце, Џил Бранд је велики део живота провела ван јавности. Њена породица, упркос томе што је била део медицинске историје, трудила се да јој обезбеди што нормалније одрастање.
У разговору за НБЦ Неwс, Џил је објаснила да је током прве године њеног живота било нешто медијске пажње и вести о томе, али да је њена мајка веома брзо одлучила да породицу склони од јавности.
„Током прве године мог живота било је мало публицитета и понешто медијске пажње, али моја мама је заиста желела приватан живот“, рекла је Џил.
Потом је објаснила и како је њена мајка гледала на све то.
„Она увек каже: ‘Само сам желела да уживам у теби. Желела сам да уживам у теби и твојим сестрама.’“
Џил и њена мајка одлучиле су да сада, деценијама касније, ипак јавно испричају своју причу, и то након смрти њеног оца, доктора Елиота Рудницког, који је преминуо прошле године.
Говорећи о њему, Џил је рекла:
„Мислим да нас гледа и мислим да је веома, веома срећан.“
На то се њена мајка Сенди надовезала речима:
„Вероватно говори: ‘Било је и време.’“
Како је доктор Елиот Рудницки постао пионир гестацијског сурогатства
Питање које се природно намеће јесте како је Елиот Рудницки постао човек којег данас многи називају „оцем гестацијског сурогатства“.
Према речима његове супруге Сенди, прича почиње још на самом почетку њиховог брака, када је она већ знала да не може да изнесе трудноћу. Након уклањања јајовода, лекари су јој рекли да неће моћи да носи дете.
Сенди је признала да је због тога у једном тренутку осећала да није фер да један успешан кардиолог уопште ожени њу, с обзиром на то да није могла да му роди дете.
„Он је углавном увек следио жеље својих родитеља“, рекла је она. „У овом случају, а можда и једином случају у свом животу, побунио се. Оженио је мене.“
Та одлука постала је темељ једне дубоко емотивне, али и изузетно тешке породичне приче.
После усвајања две ћерке појавила се нова нада
Након што су усвојили две ћерке, Сенди и Елиот почели су да се питају да ли би тада нова и још увек недовољно развијена вантелесна оплодња могла да им омогући да добију и биолошко дете.
У једном тренутку деловало је да ће та нада заиста постати стварност. Међутим, уследио је стравичан ударац.
„Трудноћа је текла нормално, а онда ми је пукла материца, па сам имала хитан царски рез и хистеректомију“, присетила се Сенди.
Њихова беба, ћерка Хедер, живела је само 13 дана.
„Наша беба Хедер живела је 13 дана, а онда је умрла. После тога били смо сломљени.“
Тај губитак постао је преломни тренутак у њиховим животима, али не и крај њихове жеље да једног дана добију дете које ће бити биолошки повезано с њима.
Идеја која је у почетку звучала као лудост
Три године после смрти њихове бебе, Елиот Рудницки једног обичног дана, док се бријао испред огледала, изнео је идеју која ће касније променити медицинску историју.
Предложио је да покушају да добију дете уз помоћ сурогат-мајке.
Сенди је признала да је њена прва реакција била потпуни шок.
„Рекла сам: ‘Мислим да је то лудост. Који би доктор био спреман да уради тако нешто?’“
Али Елиот није одустајао.
„Наћи ћемо доктора, наћи ћемо начин“, рекао јој је.
У то време идеја о гестацијском сурогатству за многе је била не само медицински неистражена, већ и морално спорна. Због тога су њих двоје наишли на низ одбијања.
Десетине лекара су рекле „не“, али један је ипак био спреман да покуша
Како је Сенди испричала, велики број лекара у почетку није желео ни да разматра такву могућност. Многи су доводили у питање и саму изводљивост и етичност тог поступка.
Ипак, прекретница је дошла када је доктор Вулф Утијан пристао да озбиљно размотри читав концепт.
„Помислио је да предлог звучи занимљиво и да заиста постоји могућност да успе, и то је био наш пробој“, рекла је Сенди.
Тај тренутак отворио је врата нечему што ће касније постати важан део репродуктивне медицине за многе породице широм света.
Џилино рођење као историјски тренутак
Када је Џил рођена 1986. године, њена мајка тај дан није доживела само као породичну срећу, већ као један од најважнијих тренутака свог живота.
Сенди је признала да је то био „један од најневероватнијих дана у мом животу“.
Рођењем Џил Бранд забележен је историјски тренутак: први пут је жена родила бебу са којом није имала генетску везу, што је данас познато као гестацијско сурогатство. За разлику од ранијих облика сурогатства, код овог поступка сурогат-мајка није биолошка мајка детета, већ само носи трудноћу насталу из ембриона који потиче од других генетских родитеља.
Управо због тога Џилино рођење има посебно место у медицинској историји и често се наводи као важна прекретница у развоју савремених метода потпомогнуте оплодње.
Данас и сама има породицу, али чува причу својих родитеља
Џил Бранд данас има троје деце и, иако је годинама бирала живот далеко од медијске пажње, сада је одлучила да заједно са мајком јавно говори о породичној историји, како би сачувала успомену на оца и пренела свету колико је иза свега стајало љубави, бола, истрајности и вере.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
