Васпитање деце и те како утиче на то какви ћемо људи бити када одрастемо, али и какав однос ћемо имати с родитељима – да ли ћемо бити огорчени на њих или захвални на свему што су урадили за нас.
Начин на који су родитељи своју децу васпитавали може оставити траг на њиховом односу и дуго након одрастања. Они који су се у детињству осећали занемарено, критиковано или недовољно подржано могу према родитељима да развију замерање које се касније одражава на њихову комуникацију.
Понекад се такви осећаји појављују и у сасвим обичним разговорима, кроз коментаре којима изражавају фрустрацију или стварају дистанцу. Људи који дубоко замерају родитељима начин на који су их васпитавали често користе следеће фразе.
"Ја то не бих тако урадио/ла"
Одрасла деца која замерају родитељима њихове одлуке током одрастања могу често да их исправљају, чак и око ситница. Наглашавањем да би они нешто урадили другачије заправо могу изражавати неповерење према родитељским одлукама и незадовољство начином на који су сами биливаспитавани, пише YоурТанго.
"Никад не слушаш"
Осећај да нас друга особа слуша може бити важан за осећај прихваћености и блискости. Ако се нетко током одрастања није осећао саслушано или примећено, та се фрустрација може наставити и у одраслом добу те се појавити кроз приговор да га родитељ поново не слуша.
"Заузет/а сам"
Неки одрасли људи покушавају да ограниче време које проводе с родитељима, јер им сусрети буде непријатна сећања или емоције из детињства. Зато на предлоге за дружење могу одговарати да су заузети, чиме избегавају сусрет без отвореног сукоба или директног одбијања родитеља.
"Не желим да разговарам о томе"
Ако родитељ током детињства није био поуздан извор емоционалне подршке, поверење се можда неће развити ни касније. Одрасло дете зато му се неће нужно обратити када има проблем, а чак и покушај родитеља да понуди подршку може дочекати одбијањем разговора.
"Ти не знаш ништа о мом животу"
Када одрасло дете ограничи комуникацију с родитељима, они с временом могу знати врло мало о његовим односима, послу и проблемима. Ако тада покушају да понуде савет, дете може реаговати тврдњом да не знају ништа о његовом животу, иако је та удаљеност делом посљедица дуготрајног недостатка комуникације.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
